Isečci vremena

Sada ću vam reći nešto što sam prećutao u svojim političkim sećanjima iznetim u knjizi Meta. Mislio sam da to treba sakriti. U martu 1994. godine bio sam u poseti Rimu, kao lider antimiloševićevske i antiratne opozicije u Srbiji. Tamo mi je preneta poruka da se kod našeg patrijarha založim da pozove papu Jovana Pavla Drugog da poseti Srbiju i da prenesem da papa želi da on i patrijarh služe u crkvi po pravoslavnom obredu, u crkvi koju naš patrijarh odabere. I da će papa, pred svetskim kamerama i medijima, kleknuti na vračarskom platou na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, poljubiti zemlju i apelovati na ukidanje sankcija Srbiji i Crnoj Gori.

Patrijarh i Sveti sinod su me primili i odgovorili da ne mogu da prihvate papinu posetu „zbog pravila broj deset“. Bio sam iznenađen, insistirao sam da kažu koje je to pravilo broj deset. To je pravilo broj deset Prvog vaseljenskog sabora 325. godine u Nikeji, kojim je predsedavao car Konstantin. Ono glasi: „Ko saslužuje sa jeretikom, jeretik je sâm“. Po njihovom tumačenju tog pravila iz vremena kada je hrišćanstvo bilo jedinstveno, papa je jeretik. I, uopšte, ceo zapadni hrišćanski svet je jeretički. I danas slušamo iste ili slične propovedi. (…)

Po tom projektu, Krajini su vodeće sile sveta garantovale sledeće: njenu suverenu vladu, parlament, predsednika Krajine, srpsku zastavu, himnu i grb, punu lokalnu i sudsku vlast, posebnu krajišku monetu i automatsko sticanje državljanstva SRJ. Krajini je ponuđen status države u državi i ona je, samo formalno, ostajala u granicama Hrvatske, uz jedinu obavezu da otvori sve puteve, pruge, naftovod i dalekovode.

Lideri Krajine izjavljivali su, uporno, sve do dana hrvatske agresije, da taj plan ne žele ni da pročitaju i razjurili su sve tamošnje razložne političare koji su pravovremeno bili za usvajanje Plana Z-4.

Krajini je ponuđen status države u državi i ona je, samo formalno, ostajala u granicama Hrvatske, uz jedinu obavezu da otvori sve puteve, pruge, naftovod i dalekovode.