Laguna

Knjiga koja govori o pravu žena da kažu ne.Kad pomislim da sam u ovom procesu ja „optužena“, a da su dva kučkina sina „oštećeni“. Želela bih da sve krene ispočetka. Želela bih da se stvari postave na svoje mesto: ja sam žrtva, oni su krvnici. Odbila sam tu ulogu. Odbila sam da se povinujem pravilima.Porotni sud u Renu, jun 2020, završetak glavnog pretresa: predsednik suda poziva porotnike da se povuku u sobu za većanje. U njihovim rukama nalazi se sudbina Matilde Kolinjon. Optužena je za varvarski zločin, koji je priznala, ali traži pravdu. U toj aferi osvete, od koje su mediji napravili spektakl preko svake mere, troje sudija i šest narodnih porotnika moraju da donesu odluku: da li je opravdano da žrtva postane krvnik?Devet muškaraca i žena obuzetih gnevom biraju između kazne i oproštaja. Svako od njih ima jaku ličnost, ožiljke iz prošlosti i čvrste stavove, i svi će žustro braniti svoje ideje.Pitanja na koja treba da daju odgovore potresaju savremeno društvo, a u iščekivanju odgovora i konačne presude autor romana ne prestaje da nas iznenađuje obrtima. Ovo je uzbudljiva priča koja lucidno pretresa odnose među polovima na svim nivoima.„Matje Menego je na strani žena, onih koje se ne čuju i tiho pate, onih koje reaguju i bore se, i onih čiji glas nadjačava suprotan pol, uveren da je nosilac apsolutne istine.“— bepolar.fr„Duboko uznemirujući i izuzetno aktuelan roman.“— livreshebdo.com„Uzbudljiv, napet, inteligentno napisan, poučan, ali i rezak roman koji iznosi na videlo brojne društvene probleme. I neočekivana završnica.“— babelio.com „Ne oklevajte. Pročitajte ovu knjigu. Poklonite je. Pričajte o njoj.“— goodreads.com

Književni fenomen Mona Kasten svojim bestselerima postavlja nove trendove i obara sve rekorde čitanosti.Ona je započela igru, ali on će odrediti ishod.Sojer i Ajzak su potpune suprotnosti. Ona je snažna ličnost nesputanog duha. On je stidljiv, smotan, a sa svojim štreberskim naočarima i odećom prava je katastrofa za devojke. Od smrti roditelja Sojer nikog nije puštala da joj se približi. Svakako nije obraćala pažnju na tog štrebera. Ali kada jedne večeri u klubu vidi da ga grupa devojaka ismejava, Sojer odlučuje da preuzme pravdu u svoje ruke: praveći se da joj je Ajzak dečko, strasno ga poljubi pred svima. Njih dvoje će potom sklopiti sporazum — Sojer će preobraziti štrebera u lošeg momka i zavodnika, a on će joj zauzvrat dopustiti da preobražaj dokumentuje u obliku studentskog foto-projekta. Ubrzo, međutim, oboje shvataju da će im ovaj aranžman zauvek promeniti živote…

Saglasje civilizacija krajem novog veka„Elegantno i slojevito istraživanje evropske prošlosti i budućnosti.“— Wall Street JournalU ovom prodornom i dubokom istraživanju Robert D. Kaplan, vrhunski stručnjak za geopolitiku, govori o području oko kojeg su se vekovima susticale razne kulture, trgovački putevi i ideje. On se zaputio jadranskom obalom, kroz Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i Grčku, pokazujući da je Jadran u središtu najvažnijih previranja našeg doba, ubrajajući i uspon populističke politike, izbegličku krizu i bitke za kontrolu nad izvorima energije. Dok se Kina i Rusija nadmeću oko prevlasti u njenim lukama, obala Jadrana ponovo postaje i trgovačko središte koje će odrediti odnose Evrope s ostatkom sveta.Blistavo ukrštajući istoriju, književnost, umetnost, arhitekturu i tekuća zbivanja, Kaplan u Jadranu pokazuje da se ovo jedinstveno područje nalazi na presudnom raskršću civilizacija i čuva korenita, prosvetljujuća otkrića o budućnosti svetske politike.„Čudesna mešavina istorije, književnosti, atmosfere i ličnih saznanja. Spoj velikih geopolitičkih tema i obilaska jadranskog priobalja koje budi mnoštvo utisaka.“— Publishers Weekly„Izvanredno istraživanje o izazovnim geografskim i intelektualnim jadranskim pejzažima.“— New York Times „Divno, duboko lično putovanje Jadranom, na kome se pisac vraća mestima i ljudima koje je upoznao pre više decenija i objašnjava suštinu jednog područja koje pruža ključeve za tumačenje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope.“— Piter Frankopan, pisac Puteva svile„Delom putopis, delom geopolitička studija, ova nekonvencionalna knjiga ispituje kaleidoskopske istorije i kulture zemalja na obodima Jadranskog mora.“— New Yorker

Autorka bestselera Zaboravljene devojčice i Staza smrtiRoman o istražiteljki Luiz Rik„Mračni triler o kontroverznoj društvenoj temi sa završetkom koji naglašava autorkino umeće.“— Booklist
Protiče još jedno mirno veče na obodu Nejlsija dok jedna žena priprema večeru za svoju porodicu. A onda, upucana lovačkom puškom kroz kuhinjski prozor, pada mrtva i pre nego što dotakne pod. Domaćica je meta šokantnog, metodičnog ubistva. Iako je ubijena u Engleskoj, ispostavlja se da je Sofi Parker danska državljanka koja se na listi nestalih lica nalazi već skoro dve decenije. Iz tog razloga istraga postaje međunarodna, a Luiz Rik će biti pozvana kao istražiteljka danske policije. Ubrzo će na sopstveno iznenađenje otkriti da je Sofin nestanak pre osamnaest godina prijavio niko drugi do Ajk, njen kolega i ljubavnik. Impulsivan po prirodi, Ajk odmah odlazi u Englesku, gde ga hapse pod sumnjom za Sofiino ubistvo. Luiz je potpuno dekoncentrisana otkrićem da Ajk ima ikakvu vezu sa tim slučajem, a ujedno su joj poljuljana i sva saznanja i osećanja prema njemu. Da bi rešila svoj dosad najkontroverziji slučaj, mora ostaviti emocije po strani. „Odlična priča koja se bavi neistraženim teritorijama u kojima saosećanje postaje zločin, a naklonost vodi do hladnokrvnog ubistva.“— New York Times Book Review„Roman o dostojanstvu, tajnama i smrti koji preispituje granice ljudskog razumevanja i empatije.“— Publishers Weekly

„Roman koji se čita u dahu i smijehu.“ — Aleksandar HemonPrag, 1992. Saša jedva preživljava kao prodavac košulja na pijaci — sve dok ne sretne Bobana, svog daljeg rođaka, živopisnu ličnost koja se bavi prodajom bosanskog javora rebraša, drveta idealnog za izradu najskupocenijih violina. Zalihe su, međutim, pri kraju, u Bosnu se nazad ne može, pa se Boban dogovara sa Sašom da preko praške veze otputuju u Rumuniju u potrazi za nešto manje kvalitetnim, ali ipak cenjenim rumunskim javorom. Tamo će ih čekati Ilije, rumunski vodič koji natuca srpski, a pridružiće im se i njegova rođaka Maričica, koja je pobegla od nasilnog muža. U potrazi za skupocenim drvetom, družina će naletati na brojne prepreke, u vidu bivših pripadnika Sekuritatee, besnih radnika pilana, ali i mračne šume u kojoj će se Boban jednom prilikom izgubiti…„Ovaj roman mora ući u književne kanone našeg jezika.“— Amer Tikveša

Dobitnica nagrade za književni rad Beogradski pobednik Godina je 1492. Dok zloglasna španska inkvizicija progoni Jevreje i Mavre, jedan grad u pokrajini Aragon živi mirnim i spokojnim životom, daleko od prizora užasa i stradanja. Oho de Montanja se ponosi svojom tradicijom i samostalnošću, a građani obožavaju svog gospodara, markiza don Rikarda, velikog i slavnog vojskovođu. Seviljski pekar Serhio i njegova riđokosa ćerkica doseljavaju se u Oho de Montanju nadajući se da će konačno naći mir, ali život za njih ima druge planove. Tajna koju otac i ćerka donose sa sobom preti da uništi kako njih dvoje, tako i temelje utvrđenog grada koji ih je primio pod svoje okrilje. Legenda o montanjskoj veštici preteći se nadvija nad svima donoseći nemir i strah.„Vetar s Pirineja će vas svojom stihijskom snagom nositi kroz uzbudljivu radnju brzinom koju nećete moći da kontrolišete. Bićete zahvaćeni vihorom, očarani zapletom, zaintrigirani kuda će vas rasplet odvesti. Kada se oluja smiri, priča završi, zamršeno Milenino zamešateljstvo rasplete, stajaćete zbunjeni u tišini, koja je odjednom nastupila, žaleći što je uzbuđenjima i ljubavno-istorijskom romanu kraj.“— Ljiljana Šarac„Autorka fascinantno prepliće tamne i svetle nijanse ljudske duše, otkriva praznoverja suprotstavljena razumu i veri i spremnost da se zarad opstanka zakopa svaki trag o poreklu. Kroz priču o jednoj porodici oživljava se mračno doba inkvizicije kada ʼjedna varnica može da spali dokle oči videʼ i ukrštaju se sudbine ljudi anđeoskog srca, u čijoj je prirodi satkan ljudski i božanski svet, sa usudima opakih osoba, koje zlim jezicima rasplamsavaju mržnju.“ — Slavica Mastikosa

Neka znanja povlače za sobom nezamislive kazneKosta Ribićević se probudio u svojoj kući na Senjaku jednog majskog jutra 1938. sa neugodnim predosećajem. Pedantni konstruktor satova je potom otišao u svoju radionicu u okviru elitne vračarske prodavnice satova Ribićević i sinovi, i nastavio da radi na komplikovanom mehanizmu koji meri vreme i položaj nebeskih tela na dva kontinenta, razmišljajući usput o galantnom sastanku sa privlačnom Beti, trenutnom partnerkom.Instinkt ga nije prevario. Dobiće dve neuobičajene poslovne ponude od kojih će ga jedna odvesti na sam prag htonskog sveta i otvoriti prolaz jednom duhu iz prošlosti. Duhu poginulog starijeg brata čija ga je smrt morila od detinjstva…Kroz senzualne opise atmosfere beogradskih noćnih klubova i istančane nagoveštaje Drugog svetskog rata, Miomir Petrović je ispleo slojevitu priču o ambiciji da se osvoji neosvojivo, ali i gubitku i krhkosti ljudskog bića. „Vreme je opasan igrač i ono je jedan od glavnih likova i pokretača radnje u ovoj storiji koja u jednakoj meri koketira sa istorijskim romanom i magičnim realizmom u najboljem maniru Milorada Pavića ili Majkla Murkoka. Potresne sudbine protagonista uhvaćenih u vremenski vrtlog usložnjavaće se i preplitati sve do neočekivanog, efektnog finala.“ — Darko Tuševljaković

Priča sa oštre krivine života Posle šokantnog povratka u bolnički krevet, osetio sam da moram da progovorim. Za one kojima je svega dosta, koji su u strahu da će umreti od bolesti od kojih pate, za one koji veruju da ih tera maler, da ih život ne štedi, i posebno za one koji su zbog toga na ivici da odustanu.„Srž počinje scenom u kojoj pripovedača na pešačkom prelazu udara automobil i lomi mu obe noge. Nekoliko rečenica kasnije čitalac saznaje da se taj lom dešava u času kada je on, nakon dvogodišnjih terapija i borbe sa leukemijom, trebalo narednih dana da se vrati na posao. Tako je inicijalni trenutak pripovesti udvostručen — kao da sama teška bolest nije bila dovoljna, već je morala da se naglasi i udarom automobila — posle čega odmah biva jasno da se ulazi u jedan granični svet, u kojem se ne samo teme dana nego i teme godina i decenija na izvestan način povlače u drugi plan, a čovek, pripovedač, ali i svako od nas, svodi na svoju suštinu. Na srž onoga što jeste.Scene lečenja smenjuju se sa porodičnim pričama, nemoć i očaj sa slikama retkog prijateljstva i zahvalnosti. S elegantnim (auto)ironičnim otklonima i diskretnim i mudrim zaključcima o prostoru i vremenu u kojima živi, Peđa Obradović svakog svog čitaoca suočava sa njegovim željama, i njihovim stvarnim razlozima, sa mogućnostima, koje zapravo nikada nisu male, kao i sa granicama, koje se, ponekad, neopazice, pređu da bi se došlo do sebe.I upravo na tim oštrim krivinama, ova priča, a sa njom i život o kojem pripoveda, nude čudesnu utehu i dobijaju svoj veliki smisao, koje zapravo samo umetnost može dati.“ — Marjan Čakarević

Sapunska operaCloaca MaximaKnjiga 4Završnica sage započete romanom U potpalublju
… sutra je kremacija moje mame. Možda će tebi i ovo što ću ti reći zvučati skroz-naskroz bez veze, ali boli me uvo: ja sam nedavno pomislio da njena smrt predstavlja kraj jednog dugog procesa. Ili predstave. Jer, vidiš, niko od aktera više nije među živima. Pa ni od publike. Svi su dosad već otišli. Ona je bila poslednja. Jedino duhovi su još tu. Roman Duhovi, završnica tetralogije Cloaca Maxima, predstavlja uzbudljiv književni kaleidoskop naše stvarnosti u rasponu od čitave tri decenije, počev od perioda obeleženog tragedijom koju je Vladimir Arsenijević oslikao u svom prvom romanu U potpalublju. Apsolutni bestseler devedesetih, ovenčan Ninovom nagradom, doživeo je kultnu pozorišnu adaptaciju i prevod na dvadeset jezika, čime je nedvosmisleno označio jedno vreme i pogled jedne generacije na sebe, kao i na prilike koje su je fatalno obeležile.Četvrta knjiga Arsenijevićeve sage zahvata dalje i dublje od mračne poslednje decenije XX veka. Uzimajući sadašnjost leta 2020. i smrt majke kao polaznu osnovu, ova pripovest oživljava različite vremenske rukavce koji su uticali na njene mnogobrojne junake, čineći to u epskom zamahu i već dobro nam poznatim glasom Naratora, koga u ovoj knjizi zatičemo kao gotovo šezdesetogodišnjaka i udovca. Neumorno, posvećeno i precizno, on beleži sopstveno dragoceno svedočanstvo o prošlosti koja to zapravo nije, svedočanstvo koje se, ma koliko bilo intimno, zahvaljujući vrhunskoj književnoj alhemiji ujedno tiče i svih nas na ovim prostorima.

Dobitnik Ninove nagradeDa nije genijalnih umova, svet bi išao unatrag, unazadak, ali nikad misli genijalnih ljudi ne stižu do svakog čoveka.Prirodna je čovekova želja i potreba da osvaja vrhove, ali neće dosegnuti pravi uspeh ako nije naučio kako se na vrhu opstaje.Ponekad, ako ne znamo šta bismo da napišemo, treba uzeti olovku i pustiti ruku da bude slobodna. Ponekad će doći nešto sasvim novo, neočekivano, kao ovaj zapis zanimljivo i tačno.Inspirativna knjiga akademika Mira Vuksanovića puna zapisa, komentara, izreka, kratkih priča i eseja, pesama u prozi, sećanja i raznih osvrta. Štivo koje mami na čitanje i otkrivanje detalja na koje autor skreće posebnu pažnju ili ih osvetljava. Istovremeno budi u čitaocima želju i potrebu da delove teksta podvuku i zapamte, a možda i promene neke ustaljene životne obrasce koji im ne donose ništa dobro i zbog kojih samo stagniraju.„Kako fragment postaje gospodar čitaocu, a književnosti budućnost, najbolje se uočava u susretu sa djelima onoga koji na srpskom jeziku uistinu jeste gospodar fragmenta — Mira Vuksanovića.Knjiga Nikad dosta života, sasvim je jasno, rođena je iz dozivanja. Pisci u čitanju tuđih knjiga, kaže Miro Vuksanović, ne čine ništa drugo osim što idu za riječima koje ih dozivaju. Ako riječi ćute, smatra on, nema ni čitanja! Rođena iz dozivanja, i ova knjiga obezbijedila je sopstvenu besmrtnost — u dozivanju.Čuješ li je?“— Aleksandar Ćuković, politikolog i pisac

Nadaren kao pripovedač, naš poznati istoričar Radovan Samardžić pisao je svoje istorijske portrete u duhu najboljih srpskih romansijera, kao uzbudljive i nadahnute „dokumentarne“ romane u kojima ćemo istoriju čitati kao fikciju, a stilske figure i bogatu leksiku kao ukras koji se skladno uklapa u temeljno istražene činjenice.Pored Sulejmana i Rokselane i Mehmeda Sokolovića, takav je i Samardžićev Osman, tragična povest o usponu i padu prvog i poslednjeg otomanskog sultana koga su, u njegovoj sedamnaestoj godini, ubile njegove dvorske sluge. Bio je široko obrazovan i pravedan vladar, donekle mladalački naivan, govorio je više jezika, ratovao protiv Persijanaca i Poljaka, pokušavao da osvoji Rim i nastojao da reformiše tursku vojsku, u čemu je surovo osujećen, svrgnut i pogubljen.Priča o ovom nesrećnom vladaru s početka XVII veka, koji je inspirisao i Ivana Gundulića da napiše istoimeni ep, istovremeno je i priča o turskim janičarima, najuticajnijem redu turske vojske, sastavljenom uglavnom od „stranaca“, poturica koji su regrutovani još kao deca iz turskih hrišćanskih provincija na Balkanu, pa školovani i obučavani u turskim vojnim školama da bi postali najmoćniji i najodaniji sultanovi ratnici. Drama njihove pobune protiv sultana, žive slike previranja i koloplet smutnji na carigradskoj pozornici u središtu su ove hronike, uzbudljive poput kakvog srednjevekovnog trilera.„Tragična greška mladog sultana Osmana bila je već u tome što je pokušao obnoviti carstvo preziđujući temelje na kojima je podignuto…, slušao je savete svojih dvorana da treba ukinuti janičarski red i umesto njega dovesti vojsku iz azijskih i afričkih zemalja.“Ta kobna greška koštala ga je i prestola i života…

Priča o iskupljenju i ljudima koje može spasti jedino ljubav.Čim ga je ugledala na vratima, i kad je sekund kasnije shvatila da je on ne prepoznaje, bila je poražena.Ali i tračak pobede našla je upravo u tome što nije morala da ustukne, što je mogla da se prema njemu ponaša kao prema Džoniju, anonimnom pastuvu sa televizijskog kajrona koga je pozvala, kao što je poslednjih godina zvala razne Đavole, Kamiondžije, Drvoseče ili jednostavno Đoke koji su ostavljali svoje telefone svuda po društvenim mrežama, muškarce koje je pronalazila po Tinderu i sa kojima je išla da se nađe negde, bilo gde, osigurana porukama u svom telefonu, da sa tim nebitnim, nepoznatim muškim telima, nahvatanim nasumice, ubije sve one izdaje koje su je bolele.Ona više nikada neće biti povređena, ni ostavljena. Nikada.Životne priče šestoro junaka ovog romana ispreplešće se i zauvek promeniti za sedamdeset dva sudbonosna sata. Primorani da pogledaju životu u oči, moraće ili da ga prigrle ili da zauvek ostanu osujećeni u svojim težnjama. Sazvežđe svitaca je zbirka melanholije, nade i burnih osećanja, koja će vas zagrliti čvrsto i neće vas puštati dok vam ne izmami suzu, nostalgiju, tugu, širok osmeh i uzdah olakšanja. Mirjana Bobić Mojsilović nikada ranije nije pisala ovako bogatim potezima pera.

Točak Vremena — knjiga četvrta —

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.„Silina i razmera Džordanove ideje imaju pripovedački zamah kojem ne možete odoleti.“ — Publishers Weekly
Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.Kalandor je u rukama Randa al’Tora, zatočnika Svetlosti i Ponovorođenog Zmaja. Kamen Tira je pao pred najjačim ta’verenom ovog Doba i njegovim narodom. Sada Ponovorođeni Zmaj prati još jedno proročanstvo koje leži u ratničkom plemenu poznatom kao Aijeli.Dok se Perin u Dvema Rekama obračunava sa silama Mraka, Rand u pratnji Moiraine, Meta i Egvene stiže u Aijelsku pustaru, a Mudre mu daju dozvolu da uđe u Ruidean, aijelski sveti grad. Njegovim stopama polaze i Met i Moiraina. Aes Sedai unutar ter’angreala dobija uvide u moguće razvoje budućih događaja, a Aijeli iščekuju Randa označenog Zmajevim simbolima. Dobivši ih na obe ruke, potvrdio bi da je Onaj Koji Dolazi Sa Zorom, poglavar nad poglavarima svih Aijela. Međutim, neki se iz Ruideana nikada nisu vratili…Dok su sve oči uprte u njega, Rand al’Tor namerava da iznenadi kako prijatelje tako i neprijatelje i da dokaže kako svaka zamka može uhvatiti i onog ko ju je postavio.

Autorka bestselera Zajedno u stanu i ZamenaŠta ako je kraj puta ipak samo početak?Pre četiri godine bogati oksfordski student Dilan odseo je kod svoje prijateljice Čeri u ogromnoj francuskoj vili dok je nesputana Adi tu radila kao kućepaziteljka. Dilan i Adi su se zaljubili pod suncem Provanse.Pre dve godine njihova veza je zvanično prekinuta. Od tada nisu razgovarali.Danas su se sudarili. Tačnije, njihovi automobili su se sudarili kada su oboje krenuli na Čerino venčanje, koje se održava negde u škotskim brdima. Dilanov auto je uništen. Nema šanse da tamo stigne javnim prevozom na vreme.Tako će se u maleni mini kupe zgurati Dilan i njegov najbolji prijatelj, Adi i njena sestra, i neki tip kojeg su pokupili preko Fejsbuka jer mu je trebao prevoz. Dok prolaze mimo pola Britanije, zbliženi preko svoje volje, Dilan i Adi počeće da preispituju odluke zbog kojih su raskinuli.„O’Liri sigurno vozi svoje otkačene likove savršeno se krećući između humora i ljubavnih osećanja. Poželećete de se ovo šašavo čitalačko putovanje nikad ne završi.“— Publishers Weekly„Bet O’Liri je savršen posmatrač i još smeliji spletkaroš. Samo zato joj polazi za rukom da napiše ovako duhovitu i uzbudljivu ljubavnu priču.“— BookPage

Poslednje čega se sećam je da sam bila srećna U požaru u klubu Jedini izlaz Ana Kolar je ostala bez muža i bez sećanja na tu jezivu nesreću i dane koji su joj prethodili. Šest godina kasnije, dobija informacije koje dovode u pitanje sve što je uopšte znala o tragediji, ali i o svom suprugu.Paralelno s tim, ubistvo najboljeg ćerkinog druga uvlači inspektora Dejana Štrpca u lanac zločina, koji je započeo misterioznim nestankom jedne devojke pre šest godina.Iako deluje da se sve urotilo protiv njih, dvoje junaka započinju potragu za istinom, što ih suočava sa mrežom laži, nasilja i ucena, ali i mračnim tajnama iz sopstvene prošlosti.„Hit film Jedini izlaz i istoimena popularna serija bili su tek početak. U novom romanu Marko Popović nudi konačnu, najpotpuniju i najreljefniju verziju ove uzbudljive misterije. Preokreti se nižu jedan za drugim, a visoka napetost raste, dok Popović uverljivo i ubedljivo oživljava raznovrsnu galeriju likova, od kojih za neke do poslednje stranice nećete znati da li su zločinci ili žrtve.“— Đorđe Bajić„Gledali ste film o ovom slučaju u bioskopu i seriju na televiziji. Mislite da znate sve?Ne znate. Ceo slučaj sabran je u knjizi. Marko Popović zna sve detalje i želi da podeli sa nama ono što nije moglo — ili nije smelo — da stane na ekran. Uzbudljivije je nego prvi put.Izađite na uviđaj.“— Dimitrije Vojnov

Antologija srpskog mikroeseja XX veka
„Od svih stvari čovek je najviše dužan, i sve većim progresom civilizacije čovek se oseća dužan sve većem broju stvari. On je dužan Bogu i vasioni, Suncu, Mesecu i zvezdama; dužan je letu i zimi, proleću i jeseni, danu i noći, vazduhu, zemlji i kamenju, dužan je bilju i životinjama, bregovima i ravnicama, morima i rekama; dužan je svojim roditeljima, porodici, narodu, društvu, domovini, religiji; dužan je svim ljudima koji žive, koji su živeli i koji će živeti. Otud je u svakom čoveku samo mikroskopski malen deo koji on može nazvati svojim, za koji ne duguje nikom.“— Božidar KneževićJovan Dučić * Ivo Andrić * Anica Savić Rebac * Stanislav Vinaver * Isidora Sekulić * Miloš Crnjanski * Ksenija Atanasijević * Rastko Petrović * Momčilo Nastasijević * Dušan Radović * Aleksandar Tišma * Vladeta Jerotić * Jovan Ćirilov * Leonid Šejka * Živojin Pavlović * Branko Miljković * Danilo Kiš * Vojislav Despotov * Ljubomir Simović * Jovica Aćin * Jovan Zivlak * Radmila LazićPrva antologija crtica, meditativne proze savremenih srpskih književnika. Idealna forma našeg vremena, mikroesej je brz i dinamičan, eksplicitan i ekspresivan, i obuhvata sve večne teme. Razmišljanja sedamdeset sedam pisaca i stvaralaca o čoveku, životu, književnosti, ljubavi izvanredna su riznica mudrosti i lepote ljudske duše.

Prva starleta Kraljevine JugoslavijeJelisaveta Lela Salević nije bila samo fizički privlačna žena. Ona je zračila nekom magičnošću. Bila je puteno ženstvena i izrazito šarmantna. Imala je neodoljiv osmeh i talenat da voli i bude voljena. Nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Tridesetih godina XX veka iz temelja je poljuljala brakove našeg tadašnjeg otmenog sveta. Ponosno je igrala ulogu prve starlete Kraljevine Jugoslavije, a onda se zla kob poigrala s njom i njenim ljubavnicima i udvaračima. „Lepa Lela Salević za neke će biti samo spretna femme fatale, a za druge uzbudljiva metafora ženske sudbine u patrijarhalnom svetu prve Jugoslavije. Lelin buran život i avanture, koje je pisac rekonstruisao na osnovu pisanja ondašnje štampe i arhivske građe, vrtoglavo su svedočanstvo skoro čitav vek udaljenog doba o kojem sve manje je znamo. Elementi krimića, erotskog romana i društvene hronike skladno su ukomponovani u štivo kakvo nedostaje srpskoj književnosti. Bilo da čitamo Lelu fatalnu kao roman ili hroniku, uživaćemo u neverovatnoj knjizi.“— Vasa Pavković„Ovo bi mogla biti jedna u nizu priča iz međuratnog perioda, ali i dokumentarna priča o životu ličnosti s harizmom, koje imaju podsticajni karakter i koje su, uprkos otporu ratovima izmučene sredine, beskompromisno i ponosno zadržavši individualnost, prevazišle i nadmašile nivo srpskog tradicionalizma. Koliko krivica kroz sva vremena može biti relativna otkriva nam slučaj glavne junakinje Lele Salević: u Beogradu ivanjičke bludnice, a u Ivanjici beogradske zvezde.“ — Laura Barna

Tuge se zbrajaju, kao u matematici.Berlin, 1914. „Ti ćeš se pobrinuti za čistoću moje odjeće, rublja i posteljine, da redovno dobivam tri obroka u svoju sobu… od mene nećeš očekivati intimnosti niti ćeš mi prigovarati na bilo koji način.“ Ovako počinje katalog zahteva Alberta Ajnštajna upućenih supruzi Milevi posle jedanaest godina braka — ženi koja je, kao i on, studirala teorijsku fiziku i bila mu najbliža saradnica. Duboko povređena, Mileva napušta muža i sa decom se vraća u Cirih. Ali čak i tamo je ostavljena na milost i nemilost svojoj usamljenosti bez ikakve zaštite. Mileva se bori sa depresijom, komplikovanom materijalnom situacijom majke dvoje dece, zdravstvenim problemima mlađeg sina i trudi se da pronađe ostatke energije u sebi i krene dalje.Slavenka Drakulić nas je uvela u unutrašnji svet ove talentovane i osetljive žene koja se u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka vraća suštinskim događajima svog života, svom odnosu sa komplikovanim, nepredvidivim i emocionalno nezrelim muškarcem i analizira zašto nije ostvarila svoje životne snove. To je univerzalna priča o ženi koja je u određenom trenutku morala da bira između ličnih ambicija i brige o porodici, a potom više nije bilo povratka.„Snaga autorke je u njenoj izuzetnoj empatiji.“— Frankfurter Allgemeine Zeitung

Od autora romana O vukovima i senkama.Kad se gresi nagomilaju, put ka iskupljenju postaje neizdrživ…U ratu protiv svojih najvećih strahova, jedan čovek će morati da napiše knjigu plača i hrabrosti. U borbi za njegovu dušu, Sveti Nikola će morati da je pročita. Negde u Srbiji, na međi dva sveta, samuje mesto zvano Studenac. U njega se, nakon plovidbe beskrajnim morima i krvave epopeje Prvog svetskog rata, vraća Gmitar Milošević, u inat košmarima koji ga progone i uprkos predskazanju koje kazuje da će ga tamo sačekati smrt. Baš na 22. maj, letnjeg Svetog Nikolu, iznad Studenca će se otvoriti vrata neke druge stvarnosti i nekog drugog vremena. Ono što će proći kroz njih nateraće i najhrabrije da zadrhte od straha. Od autora romana O vukovima i senkama dolazi priča o grehu i spasenju, zemlji i nebu, anđelima i demonima i svecu čije se ime u Srbiji najviše slavi.

Nastavak bestselera Sve moje glupostiBogdanku Petrović, junakinju romana Sve moje gluposti zatičemo u jesen 2019. na međunarodnom letu. Bogdanka nastavlja svoju priču, pa se vraćamo u pozne osamdesete godina. U školi upoznaje popularne devojke Kali i Štuki, neobičnog profesora Ribara, ali i Despota Despotovića, nesvakidašnjeg profesora filozofije. Bogdanka gaji osećanja i prema školskom pesniku Branislavu, ali raskida s njim jer je u đačkom časopisu objavio pesmu posvećenu njoj, smatrajući taj vid izražavanja ljubavi isuviše javnim.„Svetovi se menjaju, nestaju, društvo napreduje (ili nazaduje), nove tehnologije potiskuju stare, ali sećanja na detinjstvo i mladost nikada ne blede, a sa godinama postaju sve življa. Stoga, ni rat, ni ekonomska i moralna kriza, a ni pandemija lepoti i duhu Bogdankine mladalačke retrospektive ne mogu apsolutno ništa.“-Nataša Kljajić„Za Bogdanku, kao i za svako biće čistog srca i lude pameti, nema prečeg puta. Ona mora da zaluta, da istraži dobre i zle strane sveta, da otkrije šta sve za nju nije da bi bila sigurna šta na kraju jeste — inače bi zauvek bila polovična i neuverena šta zapravo misli i oseća… Tonemo predugo u tako duboko dehumanizovani svet da će možda naša deca samo iz ovakvih romana upoznati karakteristike ljudskosti… Bez pamćenja, bez ludosti — kako bismo živeli, kako će se živeti?“-Danijela Lekić Kostić