sr
Džejms Paterson

Londonski mostovi

Notify me when the book’s added
To read this book, upload an EPUB or FB2 file to Bookmate. How do I upload a book?
Bestseler listova New York Times, USA Today, Publishers Weekly, Wall Street Journal, Entertainment WeeklyWashington Post.
Dva najveća zlikovca koja je smislio Džejms Paterson sada u istoj knjizi!
Samo nekoliko minuta pošto su vojnici evakuisali naselje u Nevadi, bomba ga je sasvim uništila. Aleks Kros, agent FBI-ja, na odmoru dobija poziv: za bombu je odgovoran Vuk. Nadmoćni zločinac i jedan od Krosovih najvećih smrtnih neprijatelja preti da razori velike gradove, među kojima su i London, Pariz i Njujork. Dokazni materijal otkriva da je u zločin umešan nemilosrdni ubica poznat pod nadimkom Lasica. Je li moguće da ta dva mračna genija rade zajedno? S rokom od samo četiri dana da spreči nezamislivu propast, Kros se upušta u zapanjujuće opasnosti. Sve vreme se primiče razornoj istini o Vukovom identitetu, što možda neće preživeti.
„Svaki pisac trilera, onaj ko to želi da postane ili to već jeste, trebalo bi da prouči Londonske mostove.“ Publisher Weekly
„Kao i ostala Patersonova dela, nemoguće je ispustiti ovu knjigu iz ruku.“ BookReporter.com
This book is currently unavailable
231 printed pages

Related books

Impressions

    Miki Veljkovicshared an impressionlast year
    👍Worth reading

    Standardni Paterson.Neocekivani detalji i zamrsenost.Uostalom to i jeste njegov stil.Volim da čitam to što napiše. Neznam da li ima još neka njegova u izboru?

    Skarletshared an impressionlast year

    Volim Patersona ali je knjiga Ja, Aleks po meni mnogo bolja...

    Danijelashared an impressionlast year
    👍Worth reading

Quotes

    Ivana131has quoted2 months ago
    Kad je Kajla otišla, Nana mi je rekla: „Kajla Kouls je zaista posebna, Alekse. I znaš šta? Mislim da između ostalog dolazi ovamo da vidi tebe. To je blesava teorija, ali verujem u nju.“

    To je i meni palo na pamet. „A zašto onda odlazi čim ja stignem?“

    Nana se namrštila i izvila obrvu. „Možda zato što je nikad ne zoveš da ostane. Možda zato što samo bleneš u nju. Što to radiš? Znaš, ona bi mogla da bude prava za tebe. Ne raspravljaj se sa mnom. Plašiš je se, a to bi moglo da bude dobro.“
    b8353836097has quoted9 months ago
    Iz sata u sat sam se osećao sve poraženije i napetije, a i opšta zbrka u ovom slučaju je sve više rasla. Nikad dosad nisam doživeo ovakvu zbrku, ni brzinu kojom se ona stvara.
    Gotovo čitav dan posle bombardovanja, ništa nismo imali do rupe u pustinji i dva-tri sumnjiva traga. Razgovarali smo s trista i nešto stanovnika Sanrajz Velija, ali niko od preživelih nije ništa znao. Ništa neobično se nije događalo pre bombardovanja, niko nepoznat nije nailazio. Nismo pronašli vojna vozila niti smo otkrili odakle su došla. Ono što se dogodilo u Sanrajz Veliju uopšte nije imalo smisla. A nije imalo smisla ni to što je tamo bio Šefer. No to nas je, naravno, uzdrmalo.
    Još niko nije dojavio da je odgovoran za taj napad.
    Dva dana kasnije nisam imao šta više da radim u pustinji, pa sam se odvezao kući, u Vašington. Kad sam stigao, na prednjem tremu su me čekali Nana, deca, čak i mačka Rouzi.
    Svuda pođi, kući dođi. Što li se nisam uzeo u pamet i ostao ovde?
    „Baš lepo“, rekao sam, ozareno se penjući uz stepenice. „Komitet za doček. Izgleda da sam svima nedostajao? Otkad sedite napolju i čekate me?“
    Nana i deca su zavrteli glavama gotovo istovremeno, pa sam nanjušio neku zaveru.
    „Naravno da nam je drago što te vidimo, Alekse“, progovorila je Nana i konačno se nasmešila. Zapravo, svi su se nasmešili. Sigurno su se zaverili.
    „Prešli smo te!“, uzviknula je desetogodišnja Dženi. Na glavi je imala heklani šeširić ispod kog su joj visile pletenice. „Naravno da smo ti komitet za doček. Naravno da si nam nedostajao, tatice. Kome ne bi nedostajao?“
    „Gadno smo te prešli!“, ubacio se Dejmon s ograde. Imao je dvanaest godina i tako i izgledao. Nosio je majicu „šon džon“, farmerke uskih nogavica, moderne patike.
    Upro sam prst u njega. „Daću ja tebi što mi lomiš ogradu na tremu.“ Onda sam se i ja nasmešio i rekao: „Prešao sam te!“
    Zatim sam morao da odgovorim na svakakva pitanja o malom Aleksu i da im na foto-aparatu pokazujem desetine slika našeg voljenog čovečuljka.
    Sad su se svi već smejali, što je bolje, a meni je zaista bilo drago što sam stigao kući iako sam iščekivao vesti u vezi sa bombardovanjem u Nevadi
    b8248463763has quotedlast year
    Sve vreme sam mislio kako smo kao vojnici u Iraku – posmatrači apsurda

On the bookshelves

    Laguna
    Laguna
    • 916
    • 3.9K
    Aleksandra
    Trileri i krimi romani
    • 48
    • 225
    Milan
    Srpski
    • 58
    • 17
    Габријела Михајловић
    Трилери
    • 132
    • 8
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)