Kofer iz Berlina

Šta se najviše od svega pamti?

Strah?

Bol?

Glad?

Ljubav?

Čuvaj mi, Bože, voljenu ženu, jer ja svoje obećanje nisam ispunio. Da ću je štititi i čuvati do kraja života. Iako sam pokolebao njenu ljubav svojim oklevanjem i kukavičlukom

Svako od nas mora da odboluje. I svako od nas tugu drugačije podnosi.

sve što sam u životu stekao. A prokleto je, Vera! Prokleto je jer je ništavno! Nijedna materijalna stvar u životu ne može se meriti sa ljubavlju. Ako nema ljubavi, nema ni života. Ja sam svoj život odslužio, baš kao i taj prokleti rat. Više nemam čemu da se nadam, odavno se ne radujem, jedino me je muzika sprečavala da izgubim razum…

XVI
Valentina je provodila uglavno

XV
Vera je sutradan ujutru pohit

XIII
Vera je osetila miris tamjana

XII
Lenjingrad, januar 1944.

X
Zima je lagano popuštala, a

Zima je lagano popuštala,