„Pripovedač“ sedi za stolom u dnevnoj sobi svoga stana i zuri kroz prozor u pravcu druge obale reke. Tamo vidi jarkim zracima osunčan visoki kran gradilišta. Bešumno je ta naprava pokretala svoje krake, a viđena kroz staklo zatvorenog prozora podsećala je na tek probuđeno biće…
Tako počinje jedan od najčudnijih i najsamosvojnijih romana naše književnosti. Ova priča nas mnoštvom asocijacija i mentalnih slika, kao na toboganu, odvodi pravo u središte autorovih moždanih vijuga, a to je jedno neobično i veselo mesto.
Novi roman Žarka Radakovića, zemunskog pisca i prevodioca na „privremenom“ radu u Nemačkoj, predstavlja dragocen zapis nesvesnog, ulaz u lavirint asocijacija i misli što opsedaju lucidnog autora. Pored nenametljivog talenta za opažanje detalja, Radaković vlada i retkom lakoćom pisanja, pa čitanje Kafane ubrzo postaje pravo uživanje.
„Roman Kafana je konceptualna biografija nastajanja i uzrastanja jednog umetnika i jednog nesvakidašnjeg umetničkog kreda. On započinje kao nadmetanje Pripovedača i njegovog lika, Provalnika, za glas i pažnju Čitaoca. Kada se lik Provalnika otme Pripovedačevom konceptu i osamostali u sopstvenom diskursu dnevničke proze, tek tada nastaje potraga za novim umetničkim parom.“ — Jasmina Vrbavac
👎Give This a Miss
Budnost, ako je više od probuđenosti (iz mamurluka), postoji samo još u nejasnim oblicima.
