Vladimir Tabašević

Zabluda svetog Sebastijana

Dobitnik Ninove nagrade.

Deca koja plaču sama nose u sebi nadu težu od kita.
Pre nego što je postao svetac, Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Kao vojnik, kad je mogao, on ih je spasavao od sigurne smrti. Ali kad to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.

Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji „činimo dobro“, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše „spasiteljske misije“ imale „publiku“. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

Pisan neobuzdanim i razigranim jezikom, roman Zabluda Svetog Sebastijana navešće vas da se zamislite pre nego što za sebe kažete da ste „dobri“ i da ste „hteli sve najbolje“.
186 printed pages
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

    Barkomshared an impression3 years ago
    👎Give This a Miss

    Zabluda je da je knjiga vredna citanja.Nabacane recenice ,besmislene.

    Danijela Loparshared an impression2 years ago
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile

    Volim ovakve knjige koje znam da ću opet pročitati. Ovu sigurno i više puta.

    Verica Zivadinovicshared an impression2 years ago
    👍Worth reading

    Ovoj knjizi valja se vratiti još koji put, ili bar nekim njenim delovima

Quotes

    Andreahas quoted6 months ago
    Nikome ne ličim na ono što misle da jesam dok me ne ugledaju. U toj razlici nastaje bar dvojica nas. Ono što misle i ono što vide nikada nisam ja, pa je i meni i njima lakše da me nema, makar naočigled.
    Andreahas quoted6 months ago
    Mama, vozimo se kao dva izgubljena slučaja, kao muve bez glave, i to je sve što smo mi, i nisam samo ja taj koji landra, koji se ne smiruje, koji ne zna šta će sa sobom, koji ne zna kud udara, čije usne ne znaju za pauzu i koji neprestano spominje sve što je prošlo, nikad ne zaboravljajući.
    Andreahas quoted6 months ago
    Narugivao sam se svakoj svojoj radosti i tako sam žalio što će proći, nekad pre nego se i desi.

On the bookshelves

    Laguna
    Laguna
    • 1.1K
    • 4.3K
    Bookmate
    Bestseleri
    • 172
    • 233
    Bookmate
    NIN-ova nagrada
    • 12
    • 175
    Adriana Branković
    Romani
    • 31
    • 41
    nefertiti0412
    Nase
    • 200
    • 25
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)