Profesionalac

Ако ме ноћас оставиш

И одеш и заборавиш

И више се никада не јавиш,

Ја ћу те увек чекати

И увек ћу се надати

Да ћеш се једном вратити

И овде поново бити

Као што си увек била,

Моја драга, моја Мила,

Ако ме ноћас оставиш

И одеш и заборавиш

И више се никада не вратиш,

Ја ћу бити тако тужан,

Ја ћу бити мало љут

Али ћу ти ипак рећи:

Све најбоље – срећан пут;

Све најбоље ма где била

Моја драга, моја Мила.

Из службе су ме најурили зато што сам постао близак идејама „проблематичних људи“, јер сам фотокопирао и износио строго поверљиве списе, и јер сам, дружећи се са вама уметницима, постао пијанац.

Како мислиш да си ти одједном изузетак, кад добро знаш да изузетака нема!

Ти и твоји пријатељи увек сте били или у великом пићу или у великом нарцизму. А обично и у једном и у другом.

Нећете ми веровати, био сам убеђен да су Аристотел, Платон, Хегел, Ниче, Кафка… и остали, све сами агенти страних обавештајних сила, да се виђате с њима и да радите за њих.

Ја: Што није далеко од истине. И виђам се и радим за њих.

„Природи је било потребно милион година да од мајмуна створи човека, а комунизму само пола века да човека врати међу животиње…“

Лука: Да. Обесио се у болници… Разболео се од себе, и сам себе излечио.

Марта: Већ сам му рекла, али ми је он рекао да зна да нисте ту, али да га ипак примите.

(Учинило ми се да је нисам добро чуо.)

Ја: Шта вам је рекао?

Марта: Да га примите без обзира што нисте ту…

Ја: Да… Молим вас, реците му да нисам ту.

Марта: Већ сам му рекла, али ми је он рекао да зна да нисте ту, али да га ипак примите.

треснем слушалицу тако да му пукне бубна опна крмећег увета