Kazna za greh – Molitva za oproštaj

Nekada sudbina odlučuje umesto svih nas, ma kakve napore mi ulagali da je prevarimo, nadmudrimo ili preokrenemo.

Iako se uspinjala na bečkoj društvenoj i naučnoj lestvici, iako je najveći deo svog života posvetila učenju i nepresušnoj potrebi za znanjem, nije imala ono što je činilo suštinu njenog bića i poimanja vrednosti samog života – ljubav

ono što je suđeno čovek nikada ne može izgubiti, a ono što nije ni uz najveće napore ne može zadržati

Izgubljeno je samo ono čega se sami odreknemo

Tihovao je u njenoj senci i branio svoje mesto u njenom srcu kao pripitomljeni pakao koji sluša svoje srce u tuđem.

Proći će ovaj život, najdraža moja, dok okom trepneš. Ne bih volela ni za čim da žališ…“

nada samo kovčeg lažne sreće, a da je sreća, sama po sebi, samo trenutak istinske radosti koja nam obuzme duh, um i telo dok nas sasvim iznenada, baš tako kako je došla, ne napusti

niko ne može voleti više nego onaj koji svoj život daje za one koje voli

ono što je suđeno čovek nikada ne može izgubiti, a ono što nije ni uz najveće napore ne može zadržati…

Izgubljeno je samo ono čega se sami odreknemo.