Milica Jakovljević Mir-Jam

Hoću da imate i vi gde da dođete i da kažete: ’Blago nama dok imamo našu mamu!’ Jer, niko vam se neće obradovati niti vas dočekati kao vaša mama...“

Verter je bio mlad i lep, a ja sam star i otrcan.

Izmirili bi se i sve bi se lepo nastavilo, šetnje, poljupci, dok on ne bi počeo da traži dokaz ljubavi, jer su ga uzbuđivale mirisne noći šumadijskog sela, čežnjive melodije svirala, njeni rumeni obrazi i jedre grudi... Ali bi se ona uvek otela da ne dozna njenu tajnu i ne napusti je. Bežala je, a on odlazio gnevan i razdražen, osećajući da ga još više privlači to čedno u njoj, to što nije nalazio kod drugih devojaka, ta njena upornost čestite devojke, njena moć nad samom sobom i nad njim.