Marija Pavićević

Hteo sam otvoren drum i da svakog dana budem na nekom drugom mestu. Želeo sam da prevaljujem kilometre i da nemam baš nikakvu predstavu kuda idem. Želeo sam da lutam. Vuklo me je da lutam i to mi se uvek vrzmalo po glavi.

Kad se neka neočekivana prepreka stvori pred tobom, ne gubi vreme. Ne razmišljaj zašto niti kako se to desilo. Ne smišljaj kako da na optužbu odgovoriš optužbom. Ne lupaj glavu oko toga ko je kriv. Ne misli o tome kako da sledeći put ne napraviš istu grešku. Sve ćeš to kasnije. Ako preživiš. Pre svega proceni. Analiziraj situaciju. Utvrdi loše strane. Oceni dobre strane. Osmisli plan u skladu s tim. Uradi sve to i stvorićeš sebi više šanse da stigneš do onih drugih stvari kasnije

Uzeo je onu novčanicu od deset dolara od mene. Zgužvao ju je pa razvukao tako da je pucnula.

„To je mešavina vlakana“, rekao je. „Vrlo mudro osmišljena i sasvim jedinstvena. Čini je oko osamdeset posto pamuka i oko dvadeset posto lana. Ne sadrži nimalo drvene kaše. Po sastavu je sličnija bluzi koju nosite nego novinama, na primer. Sadrži i vrlo mudro odabrano hemijsko sredstvo za bojenje da bi se dobila ta jedinstvena kremasta nijansa. A u njoj su i nasumično raspoređene crvene i plave polimerne niti, glatke kao svila. Hartija od koje se pravi novac nešto je neverovatno. Izdržljiva je, traje godinama, ne raspada se u vodi, ni u toploj ni u hladnoj. Ima apsolutno preciznu moć upijanja i pogodna je za najfinije otiske koje izrađivači ploča mogu da postignu.“