Quotes
Međutim, takvi su muškarci! Nezahvalni i nikad zadovoljni. Kad ih ne primiš u sebe, mrze te zato što to ne želiš; a kad ih primiš, opet te mrze, iz nekog drugog razloga. Ili uopšte bez ikakvog razloga, sem zato što su, eto, nezadovoljna deca, kojima se ne može ugoditi ma šta dobila, ma šta žena mogla činiti za njih.
Ni sva dosadašnja teška vremena nisu mogla da unište cvet šafrana, pa čak ni žensku ljubav.
Međutim, ujutru je ipak bila na nogama u sedam i sišla u Klifordovu sobu. Morala je da mu pomaže u svim onim intimnim stvarima, jer nije imao slugu, a odbijao je da ga dvori sluškinja. Domoupraviteljkin muž, koji ga je poznavao još kao dečaka, pomagao mu je prilikom podizanja; međutim, Koni je obavljala one lične stvari i obavljala ih je revnosno. To je za nju bio težak zadatak, ali želela je da učini sve što može.
I tako, jedva da je ikad napuštala Regbi i nikad duže od dan-dva; za to vreme je gospođa Bets, domoupraviteljka, negovala Kliforda. On je, kao što je neizbežno tokom vremena, sve usluge prihvatao zdravo za gotovo. To je bilo prirodno.
A ipak, u dubini duše, u Koni se začelo neko osećanje nepravde, prevarenosti. Fizički osećaj nepravde je opasno osećanje, kad se jednom probudi. Ono mora naći oduške ili razjeda onoga u kome se probudilo. Jadni Kliford, on nije kriv. Njegova nesreća je bila mnogo veća. Sve je to deo opšteg sloma.
A ipak, zar i on nije, na neki način, bio kriv? Odsustvo topline, odsustvo jednostavnog, toplog, fizičkog kontakta; zar nije kriv zbog toga? On nikad nije bio istinski topao, čak ni ljubazan, jedino obziran, pažljiv, na dobro odgojen, hladan način! Ali nikada topao, kao što muškarac može biti topao prema ženi, kao što bi čak i Konin otac mogao da bude topao prema njoj, toplinom muškarca koji sasvim lepo isteruje svoje i koji i dalje ima nameru to da čini, ali koji je i pored toga kadar da ženi pruži utehu, obasjavajući je delićem svog muškog sjaja.
Međutim, Kliford nije bio takav. Čitav njegov soj nije bio takav. Svi su oni bili iznutra otvrdli i usamljeni, a toplina je za njih bila prosto znak rđavog ukusa. Čovek mora da gura napred bez nje i da se drži; što je sve sasvim u redu kad pripadaš istoj klasi i soju. Onda možeš da budeš hladan i dostojan poštovanja, da se držiš i uživaš u zadovoljstvu što si se održao. Ali ako pripadaš drugoj klasi i drugom soju, to ti neće pomoći; nema nikakvog zadovoljstva u tome da se samo održiš i osećaš da pripadaš vladajućoj klasi. Kakva je svrha, kad čak ni najotmenije aristokrate nemaju ništa suštinski pozitivno da održavaju, kad je njihova vlast u stvari farsa, nikakva vlast uopšte? Kakve to ima svrhe? Sve je to gola besmislica.
U Koni je tinjalo osećanje bunta. Kakva je korist od svega toga? Kakva je korist od toga da se žrtvuje, da posveti svoj život Klifordu? Čemu ona služi, na kraju krajeva? Ledenom duhu taštine, bez ikakvih toplih ljudskih dodira, duhu koji je isto toliko iskvaren kao svaki bedni Jevrejin koji žudi da se prostituiše pred onom boginjom-kujom. Uspeh. Čak ni Klifordova hladna sigurnost, lišena svih dodira, i pouzdanje da pripada vladajućoj klasi, nisu sprečili njegov jezik da mu plazi iz usta dok je dahtao za boginjom-kujom. Na kraju krajeva, u tom pogledu je Mikejlis bio zapravo dostojanstveniji, a i daleko, daleko uspešniji. Zaista, kad čovek pogleda Kliforda izbliza, on je pajac, a pajac deluje više ponižavajuće nego prostak.
Između ova dva muškarc
I tako, jedva da je ikad napuštala Regbi i nikad duže od dan-dva; za to vreme je gospođa Bets, domoupraviteljka, negovala Kliforda. On je, kao što je neizbežno tokom vremena, sve usluge prihvatao zdravo za gotovo. To je bilo prirodno.
A ipak, u dubini duše, u Koni se začelo neko osećanje nepravde, prevarenosti. Fizički osećaj nepravde je opasno osećanje, kad se jednom probudi. Ono mora naći oduške ili razjeda onoga u kome se probudilo. Jadni Kliford, on nije kriv. Njegova nesreća je bila mnogo veća. Sve je to deo opšteg sloma.
A ipak, zar i on nije, na neki način, bio kriv? Odsustvo topline, odsustvo jednostavnog, toplog, fizičkog kontakta; zar nije kriv zbog toga? On nikad nije bio istinski topao, čak ni ljubazan, jedino obziran, pažljiv, na dobro odgojen, hladan način! Ali nikada topao, kao što muškarac može biti topao prema ženi, kao što bi čak i Konin otac mogao da bude topao prema njoj, toplinom muškarca koji sasvim lepo isteruje svoje i koji i dalje ima nameru to da čini, ali koji je i pored toga kadar da ženi pruži utehu, obasjavajući je delićem svog muškog sjaja.
Međutim, Kliford nije bio takav. Čitav njegov soj nije bio takav. Svi su oni bili iznutra otvrdli i usamljeni, a toplina je za njih bila prosto znak rđavog ukusa. Čovek mora da gura napred bez nje i da se drži; što je sve sasvim u redu kad pripadaš istoj klasi i soju. Onda možeš da budeš hladan i dostojan poštovanja, da se držiš i uživaš u zadovoljstvu što si se održao. Ali ako pripadaš drugoj klasi i drugom soju, to ti neće pomoći; nema nikakvog zadovoljstva u tome da se samo održiš i osećaš da pripadaš vladajućoj klasi. Kakva je svrha, kad čak ni najotmenije aristokrate nemaju ništa suštinski pozitivno da održavaju, kad je njihova vlast u stvari farsa, nikakva vlast uopšte? Kakve to ima svrhe? Sve je to gola besmislica.
U Koni je tinjalo osećanje bunta. Kakva je korist od svega toga? Kakva je korist od toga da se žrtvuje, da posveti svoj život Klifordu? Čemu ona služi, na kraju krajeva? Ledenom duhu taštine, bez ikakvih toplih ljudskih dodira, duhu koji je isto toliko iskvaren kao svaki bedni Jevrejin koji žudi da se prostituiše pred onom boginjom-kujom. Uspeh. Čak ni Klifordova hladna sigurnost, lišena svih dodira, i pouzdanje da pripada vladajućoj klasi, nisu sprečili njegov jezik da mu plazi iz usta dok je dahtao za boginjom-kujom. Na kraju krajeva, u tom pogledu je Mikejlis bio zapravo dostojanstveniji, a i daleko, daleko uspešniji. Zaista, kad čovek pogleda Kliforda izbliza, on je pajac, a pajac deluje više ponižavajuće nego prostak.
Između ova dva muškarc
Impressions
fb2epub
Drag & drop your files
(not more than 5 at once)