Svetozar Ignjačević

Kad ih ne primiš u sebe, mrze te zato što to ne želiš; a kad ih primiš, opet te mrze, iz nekog drugog razloga.

Oskrnavljen! Koliko je samo čovek mogao biti oskrnavljen mada ga ni takli nisu. Oskrnavljen beživotnim rečima koje su postale odvratne, beživotnim idejama koje su postale opsesija.

Nema svrhe pokušavati da se oslobodiš sopstvene usamljenosti. Moraš je se držati čitavog života. Samo ponekad, ponekad, ta praznina će biti ispunjena. Ponekad! Ali moraš da čekaš na to ponekad. Da prihvatiš sopstvenu usamljenost i držiš je se, celog života. I da onda prihvatiš to ponekad u kome je praznina ispunjena, kada bude došlo. A ono mora da dođe samo. Ne možeš ga prisiliti.