Mračna mesta

Dejovi ipak još neće izumreti. Zapravo cvetaju, s ovom lepom visokom devojkom koja liči na mene, ali ima sve prste na rukama i nogama i nema moj košmarni mozak. Iz mene je navirala bujica pitanja: Da li ima slab vid kao Mišel? Da li je alergična na jagode kao moja mama? Da li ima slatku krv kao Debi pa je živu izujedaju komarci i celo leto smrdi na autan? Da li je ćudljiva kao ja, povučena kao Ben? Da li je manipulativno nevinašce kao Raner? Kakva je, kakva je, reci mi kako sve liči na nas Dejove i podseti me kakvi smo mi bili.

Ben je pomislio da je to ono po čemu možeš da napraviš razliku među većinom ljudi. Ne radi se o tome da li si ljubitelj pasa ili mačaka, da li navijaš za Kanzas Siti Čifse ili Denver Bronkose. Svodilo se na to da li vam je stalo do novčića od četvrt dolara. Za njega je četiri novčića od četvrt bilo jedan dolar. Šaka novčića bila je ručak.

„Ljudi misle da sam loša majka, eto zašto se ovo događa.“
„Niko ne misli da si loša majka. Što se mene tiče, ti si superžena: održavaš farmu, svaki dan šalješ četvoro dece u školu i ne piješ četiri litre burbona kako bi to postigla.“

Šta bi bilo kad bi bilo, u glavi mi je odzvanjao tetka Dajanin glas. Te reči proganjale su me kroz celo detinjstvo, stalni podsetnik da ništa nikad ne ispadne kako treba, ne samo za mene već za svakoga, i zato je neko izmislio takvu izreku. Kako bismo svi mi znali da nikad nećemo dobiti ono što nam treba.

nikad, nikad nikog ne puštaj ranije. I nikad nikog ne puštaj kasno.“

Osećam negde unutra bolju verziju sebe – skrivenu iza jetre ili zakačenu za komad slezine u mom zakržljalom detinjem telu – Libi koja mi govori da ustanem, uradim nešto, odrastem, nastavim sa životom. Ali zloba obično pobedi.

Videla sam da pokušava da se još više umiri.

Kafa odlično ide uz naprasnu smrt.

Jedino što me brže iznervira jeste kad me neki pijani glavati tip u baru vidi kako pokušavam da prođem pored njega i odbrusi: Osmehni se, nije tako teško. Da, zapravo jeste, moronu.

Meni nikad ne treba mnogo da izgubim strpljenje. Reči jebi se mi možda nisu navrh jezika, ali tu su. Na pola jezika.