Uska staza ka dalekom severu

Osećanja su ušla u modu, osećajnost je postala pozorište, a ljudi glumci koji ne znaju ko su van pozornice.

Bezbrižno je spavao bez žene. Nikad nije spavao bez knjige.

Dobra knjiga, smatrao je, prisiljava te da je ponovo pročitaš. Velika knjiga primorava te da ponovo pročitaš sopstvenu dušu.

Užas jednostavno jeste. A dok on vlada, čini se da u svemiru nema ničeg drugog.

Užas može da se obuhvati knjigom, da tako stekne oblik i smisao, ali u životu užas nema ni oblika ni smisla.

Činilo mu se da je njegova slava zapravo posledica propusta u opažanju drugih.

Kako god da su ga zvali – herojem, kukavicom, prevarantom – činilo mu se da to s njim ima sve manje veze, da pripada svetu sve zamagljenijem i daljem od njega samog.

Doživeće da vidi kako ljude hvale zbog nečega nevrednog samo zato što se smatra da bi im istina povredila osećanja.

Srećan čovek nema prošlost, a nesrećan čovek nema ništa drugo.

Čovekova osećanja nisu uvek dorasla životu. Ponekad nisu dorasla ničemu.