Pijev život

„Tigrovi postoje, čamci za spasavanje postoje, okeani postoje. Pošto se po vašem skučenom, ograničenom iskustvu to troje nikada nije susrelo, vi odbijate da verujete da je to moguće.

„Svet nije samo ovakav kakav jeste. On je i onakav kakvim ga doživljavamo, zar ne? A kada nešto doživljavamo, već mu nešto dodajemo, zar ne? Zar se tako ne stvara životna priča?“

Odustajao sam. Odustao bih – da mi se u srcu nije začuo glas. Glas je rekao: „Neću umreti. Odbijam da umrem. Izvući ću se iz ovog košmara.

Savladaću sve prepreke, ma koliko velike delovale. Nekim čudom sam do sada preživeo. Sada ću čudo pretvoriti u svakodnevicu. Svaki dan će biti čudesan. Marljivo ću na tome raditi. Da, dokle god je Bog sa mnom, neću umreti. Amen.“

Izabrati sumnju za životnu filozofiju isto je kao izabrati nepokretnost za način transporta.

Pisin Molitor Patel.

tako, u tom grčkom slovu koje izgleda kao koliba sa krovom od valovitog lima, u tom neuhvatljivom, iracionalnom broju pomoću koga naučnici pokušavaju da shvate kosmos, našao sam utočište.

svom radnom životu nemam da kažem ništa – sem da je kravata omča i da će, bez obzira na to što je okrenuta naopačke, zadaviti čoveka ako nije pažljiv.

Imao sam sreće da u mladosti naiđem na nekoliko dobrih profesora, ljudi koji su ukresali šibicu u tami moga uma.

„Ako pokleknete zbog toga što je u nešto teško poverovati, za šta onda uopšte živite? Zar nije teško verovati u ljubav?“

„Svet nije samo ovakav kakav jeste. On je i onakav kakvim ga doživljavamo, zar ne? A kada nešto doživljavamo, već mu nešto dodajemo, zar ne? Zar se tako ne stvara životna priča?“