Fredrik Bakman

Čovek po imenu Uve

    Nevena Petkovic Delichas quoted3 years ago
    Bio je čovek koji se razume u ono što piše crno na belo.
    A ona je predstavljala boje. Sve boje u njegovom životu.
    Ангелина Дубајићhas quoted4 years ago
    „U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom.“
    AnnabelAurahas quoted3 years ago
    Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu. Baš kao što niko više ne ume da piše rukom. Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso. A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu? Kuda?
    Svjetlana Eric Ninichas quoted3 years ago
    Ali tuga je nepouzdana, jer kada je ljudi ne dele, ona može da podeli ljude.
    Danijela Dimitrijevichas quoted3 years ago
    „Kažu da se najbolji ljudi rađaju iz svojih grešaka, i da često zatim postaju mnogo bolji, čak bolji nego da nikada i nisu grešili“,
    Aleksandra Lekićhas quoted3 years ago
    „Svi ljudi žele da imaju život vredan življenja, samo što se ta vrednost za različite ljude sastoji u različitim stvarima“, govorila je Sonja.
    mjauoramahas quoted4 years ago
    „Srce mu je preveliko“, suvo je zaključio lekar.
    Ne Dahas quoted7 months ago
    Kada voliš nekog, to je kao kada se useljavaš u kuću“, imala je običaj Sonja da kaže. „U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom.“
    maja djordjevichas quoted2 years ago
    Čudne stvari nedostaju čoveku kada nekog izgubi. Sitnice. Osmesi. Način na koji se okretala u snu. Krečenje za nju.
    Ksenija Balaćhas quoted2 years ago
    Jer svakom u životu dođe onaj trenutak kada treba da odluči kakav će čovek biti. Da li onaj koji dopušta da ga drugi gaze, ili ne. A ako vam ta priča nije poznata, onda ne poznajete ljude
    Sesilihas quoted3 years ago
    Tuga na čudan način utiče na živa bića.
    Tamara Djordjevichas quoted4 years ago
    Verovala je u sudbinu. I da te svi putevi kojima koračaš kroz život na ovaj ili onaj način „vode ka onome za šta si predodređen“.
    Evokshas quoted2 years ago
    I vreme je čudno. Većina nas živi samo zbog onoga što se nalazi pred nama. Za nekoliko dana, nekoliko nedelja, nekoliko godina. Jedan od najmučnijih trenutaka u životu svakog čoveka verovatno je spoznaja o tome da ste dostigli godine u kojima se više toga nalazi iza nego ispred nas. A kada se vreme više ne nalazi ispred nas, moramo pronaći nešto drugo za šta ćemo živeti. Možda uspomene. Sunčana popodneva sa nečijom rukom u svojoj. Ljudi pronalaze način da žive za budućnost nekog drugog. Uve nije takođe umro kada ga je Sonja napustila. Jednostavno je prestao da živi.
    Dubravka Buncichas quoted2 years ago
    „Kada voliš nekog, to je kao kada se useljavaš u kuću“, imala je običaj Sonja da kaže. „U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom.“
    AnnabelAurahas quoted2 years ago
    Samo glupan misli da su veličina i snaga ista stvar
    AnnabelAurahas quoted2 years ago
    Sonjina majka je umrla na porođaju. Otac se nije ponovo ženio. „Ja imam ženu. Samo trenutno nije kod kuće“, odbrusio je onih nekoliko puta kada se neko usudio da naglas postavi to pitanje u njegovoj blizini.
    AnnabelAurahas quoted2 years ago
    Čudne stvari nedostaju čoveku kada nekog izgubi. Sitnice. Osmesi. Način na koji se okretala u snu. Krečenje za nju.
    Mihailo Purićhas quoted3 years ago
    Sonja je bila veoma lepa, na šta joj je veliki deo njenog okruženja neprestano skretao pažnju. Osim toga, volela je da se smeje i bila je, bez obzira na to šta joj je život priređivao, osoba uvek pozitivno nastrojena prema svemu.
    Miljana Bugarinhas quoted3 years ago
    Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu. Baš kao što niko više ne ume da piše rukom. Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso. A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu? Kuda?
    Maja Mikašinovićhas quoted4 years ago
    Uve je uvek nagonski bio skeptičan prema svim ljudima višim od metar i osamdeset pet. Krv ne uspeva da im stigne do mozga, govorilo mu je iskustvo.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)