Tika taka tak

Mislim - da smo prisustvovali jednom ljubavnom prizoru - modernog stila.

Gospođa Hubbard prijekorno uzdahne.

— Autres temps, autres moeurs,[5] promrmlja Poirot. - U mojim mladim danima mladić je djevojci posudivao knjige o filozofiji. Sve je bilo puno osjećaja i uzvišenih ideala. Danas momka i djevojku zbližuju samo nesređen život i kompleksi.

Tada kucne jedan sat, Klatno mišu slomi vrat, Začulo se tupo - tuf! Bija baja buf!

Odrecitira Hercule Poarot.

— Izvolite, gospodine Poirot?

— Ništa - reče Hercule Poirot.

Kraj

— Celia je isuvaše mnogo znala, ali ja bih s time već nekako izišla na kraj. Nigel mi nije dao vremena. Nagovorio ju je da iziđe iz kuće i da se sastanu; rekao joj je, da će priznati sve u pogledu slučaja s naprtnjačam i tintom, i usuo joj morfij u šalicu kave. Već se prije toga dočepao njena pisma gospodi Hobbard i otrgnuo od njega upotrebljivu, samoubilačku rečenicu. Stavio je tu ceduljicu i praznu bočicu od morfija (koju je spasio, pošto ju je tobože bio bacio) pored njena kreveta.

Sad vidim da je ubojstvo zasnovao neposredno prije štoga. Onda je došao k meni i ispričao mi što je učinio. Radi sebe same morala sam ostati uz njega.

— Ista stvar mora da se dogodila i s gaspođom Nick. On je otkruo da ona pije, da postaje neuračunljiva - uredio je tako da ju je susreo negdje na putu kući i da je otrovao njeno piće. Preda mnom je to poricao, ali ja sam znala da je to učinio on.

A onda je došla Pari. Došao je u moju sobu i ispričao mi što se dogodilo. Rekao mi je što treba da učinim - tako da i on i ja imamo pouzdan alibi. Ja sam već tada bila u mreži, više nije bilo izlaza... Da me niste uhvatili, mislim da bih otputovala nekamo u inozemstvo i počela nov život. Ali, vi ste me uhvatili... i sad mi je stalo samo do jednoga - da budem sigurna da će taj bezdušni nasmiješeni đavo biti uhavćen.

Inspektor Sharpe duboko uzdahne. Sve je to bilo savršeno dovoljno, bila, je to nevjerojatna sreća; ali njega je nešto kopkalo.

Policajac licne svoju olovku.

— Nisam sasvim siguran da vas razumijean - reče Sharpe.

Ona ga naglo preline.

— I ne treba da razumijete. Ja imam za to svoje razloge.

Hercule Poirot reče veoma blago. - Gospođa Nicolets? - upita. Čuo je kako je naglo zadržala dah. - Ona je bila - vaša majka, zar ne?

— Da - reče Valerie Hobhouse. - Ona je bila moja majka...