Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zapisi iz podzemlja

Cvetanović Miljanhas quoted3 months ago
И нико, нико не треба да зна шта се дешава између мужа и жене, ако се они воле. Ма каква међу њима свађа била, ни рођену мајку не треба да зову за судију нити да једно о другом прича. Они су сами себи судије. Љубав је божја тајна, и мора остати скривена од свих туђих очију, ма шта се тамо одигравало. Због тога је још светија и боља. Муж и жена се тада више поштују, а на поштовању је много шта засновано…
Cvetanović Miljanhas quoted3 months ago
То је истина, познавао сам такву жену: „Толико те, каже, много волим да те од љубави мучим, а ти треба то да осетиш.“ Знаш ли да човек из љубави може намерно да мучи? Најчешће то чине жене. А у себи мисле: „Зато ћу га после тако волети, тако миловати, да није грех ако га сада мало и помучим.“
Cvetanović Miljanhas quoted3 months ago
чак мислим да је најбоља дефиниција човека ова: биће на две ноге и незахвално.
Ivana Tesichas quoted2 days ago
сихолошки склоп његовог карактера, заснован на јединству два супротстављена комплекса – инфериорности и супериорности. Човек из подземља инфериоран је у социјалном смислу – неприхваћен, неостварен, сиромашан – али је, како се њему чини, у духовном и интелектуалном погледу супериоран у односу на своје окружење.
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Најупечатљивије су биле оне из Лондона, који му је личио на остварење апокалиптичних пророчанстава, некакав модерни Вавилон у којем волшебно коегзистирају највећи сјај и најцрња беда, највиши узлет и најдубљи пад људског постојања. У тој антихуманој машинерији захукталог капитализма симболично су супротстављени „Вајтчепел, са својим полуголим, дивљим и гладним становништвом“ и „Сити са својим милионима и светском трговином, кристални дворац, светска изложба“.
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Оригиналан одговор на питање ко је човек из подземља понудио је Арон Штејнберг, позивајући се на пишчеве исказе из његових публицистичких текстова, писама и бележака, у којима је реформе Петра Великог означавао као почетак одвајања руске интелигенције од народа. У том раздвојеном кретању кроз историју, сматрао је Достојевски, народ је наставио да живи аутентичним друштвеним животом, али у мраку необразованости, док је интелигенција била просветљена знањем, али осуђена на „двеста година одвикавања од рада“, како је писац видео читав XVIII и дотадашњи XIX век. Интелектуалац, који је себе замишљао на „висинама историје“, нашао се на дну, у оковима неделања, заробљен унутар граница своје свести. То је, у ствари, „подземље“
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Као да је то било моје нормално стање, а не болест или недостатак, тако да сам, најзад, изгубио вољу да се борим против тог недостатка. Свршило се тиме што сам готово почео да верујем (а можда сам заиста и поверовао) да то и јесте моје нормално стање.
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Уколико сам више сазнавао о добру и о свему „лепом и узвишеном“, утолико сам дубље тонуо у своју жабокречину и био све склонији да се у њу потпуно заглибим.
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Кладим се да ви мислите како ја ово пишем само из разметљивости, да се мало нашалим на рачун радиних људи, и стога, од ружне разметљивости, звецкам сабљом као мој официр. Али, господо, ко се може хвалити својим болестима, и још се разметати њима?
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Кунем вам се, господо, да је прекомерно сазнање – болест, права и најтежа болест. За свакодневни људски живот била би довољна и обична човекова свест, то јест за половину или четвртину мања од оне порције која следује образованом човеку нашег несрећног деветнаестог века
Ivana Tesichas quoted2 days ago
Сасвим би, на пример, било довољно онолико свести са колико живе сви такозвани искрени и радини људи.
Ivana Tesichas quoted2 days ago
не само да нисам умео да постанем зао већ уопште нисам умео да постанем било шта: ни зао, ни добар, ни подлац, ни поштен, ни јунак, чак ни инсект. И ето, сад таворим последње дане у свом куту, дражећи себе злобном утехом која ничему не води: да паметан човек доиста и не може постати нешто, то може само будала. Да, паметан човек деветнаестог века мора, и чак је морално обавезан, да буде, углавном, бескарактерно створење: а човек који има карактера и ради – већином је ограничен
Ivana Tesichas quoted2 days ago
у суштини никад нисам могао да будем зао човек. Сваког часа сам осећао у себи много – сувише много особина супротних томе: осећао сам да од тих супротних својстава просто кипти у мени. И знао сам да су целог живота киптела у мени и тежила да се манифестују, само ја то нисам дозвољавао, намерно нисам дозвољавао
b4397307371has quoted12 days ago
Једном речју, о светској историји се може рећи све што човеку болесне маште може пасти на памет. Само једно се не може рећи – да је разумна.
b8887132247has quoted23 days ago
Он је глуп, то је несумњиво, али ко зна, можда нормалан човек и мора бити глуп?
VesnaMhas quotedlast month
Зар свестан човек може бар мало да цени себе
VesnaMhas quotedlast month
Уколико сам више сазнавао о добру и о свему „лепом и узвишеном“, утолико сам дубље тонуо у своју жабокречину и био све склонији да се у њу потпуно заглибим.
Aleksa Jovanovićhas quoted2 months ago
Уколико сам више сазнавао о добру и о свему „лепом и узвишеном“, утолико сам дубље тонуо у своју жабокречину и био све склонији да се у њу потпуно заглибим.

Друштвене мреже.

Aleksa Jovanovićhas quoted2 months ago
Кунем вам се, господо, да је прекомерно сазнање – болест, права и најтежа болест.
Aleksa Jovanovićhas quoted2 months ago
паметан човек доиста и не може постати нешто, то може само будала
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)