Gikarela

Mislim, verovatno neću ali… moj tata je govorio da je nemoguće stvarno nemoguće samo ako ne pokušaš.

Sad sam već ubeđen da je više plastika nego osoba

U ugrožavanju sopstvenog zdravog razuma.

Problem je, naravno, u tome što me tatina jakna proguta.

Na nekom od ovih spratova mora postojati automat s pićem, uostalom čak je i šetnja po hotelu bolja od blejanja u zaključanoj sobi.

Da komentari na mom najnovijem postu nisu spam.

Moja maćeha pobednički namešta frizuru ispred ogledala.

Zbog toga je ovaj univerzum nemoguć: jer je nemoguće zadržati išta dobro. Univerzum sve uvek oduzme.