Hipoteza sreće

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

moralni sud poput estetskog. Kada ugledate neku sliku, obično istog trena i automatski znate da li vam se dopada. Ako neko zatraži da objasnite svoj sud, vi konfabulirate. Ne znate zaista zašto mislite da je nešto lepo, ali vaš modul za tumačenja (jahač) vešto izmišlja razloge, kao što je Gazaniga ustanovio za vreme svojih proučavanja podeljenog mozga. Tragate za ubedljivim razlogom da vam se slika dopadne i uhvatite se za prvi koji ima nekog smisla (možda nešto neodređeno o boji, ili svetlosti, ili odrazu slikara u sjajnom nosu klovna).

U tom smislu, jadikovka Sv. Pavla može se preurediti tako da glasi: „Moje telo je pod kontrolom podsticaja.“

Damasiovim otkrićima: razum i emocije moraju funkcionisati zajedno kako bi stvorili inteligentno ponašanje, ali emocije (glavnina slona) obavljaju najveći deo posla. Kad se pojavio neokorteks, jahač je postao moguć, ali je i slon postao mnogo pametniji.

Orbitofrontalni korteks igra centralnu ulogu kada procenjujete mogućnosti nagrade i kazne u nekoj situaciji; neuroni u ovom delu korteksa opaljuju neobuzdano kada postoji neposredna mogućnost zadovoljstva ili bola, gubitka ili dobitka.17

Donja trećina prefrontalnog korteksa naziva se orbitofrontalnim korteksom zato što je on deo mozga odmah iznad očiju (orbit je latinski termin za očnu duplju).

hipotalamus (specijalizovan za koordinisanje osnovnih poriva i motivacija), hipokampus (specijalizovan za pamćenje) i amigdalu (specijalizovanu za emocionalno učenje i reagovanje).

Ako strast podstiče, nek razum uzde drži.

BENDŽAMIN FRENKLIN1,2

što telo ište suprotno je Duhu,

a što Duh pak ište suprotno je telu;

jer suprotstavljeni su oni jedno drugom, da vas spreče da činite kako želite.

SV. PAVLE, GALAĆANIMA 5:171

Ako strast podstiče, nek razum uzde drži.

antička zamisao zaslužuje poštovanje i svakako je tačno da je promena mišljenja obično efikasnija reakcija na osujećenost nego promena sveta.