HotEl – Soba 1

„Ljubav zna veliki učitelj da bude

i da od nas stvori sasvim nove ljude.“*

Molijer – Škola za žene (čin III, prizor V)

Iskustva mladog Don Žuana, Gijom Apoliner

Priručnik za devojčice, Pjer Luis

Irenina p..., Luj Aragon

Priča o oku, Žorž Bataj

Ljubavnik ledi Četerli, Dejvid Herbert Lorens

Rakova obratnica, Henri Miler

Naša gospa od cveća, Žan Žene

Seksus, Henri Miler

Priča o devojci O, Polin Reaž

Lolita, Vladimir Nabokov

Emanuela, Emanuel Arsan

Septentrion, Luj Kalafert

Margina, Andre Pjer de Mandijarg

Portnojeva boljka, Filip Rot

Venerina delta, Anais Nin

Priče o običnom ludilu, Čarls Bukovski

Ja i on, Alberto Moravija

Strah od letenja, Erika Jong

Memoari jednih gaćica, Eme Diboa-Žoli

Gorki mesec, Paskal Brikner

Ljubavnik, Margerit Diras

Oluja, Režin Deforž

Mesar, Alina Rejes

Žena od hartije, Fransoaz Re

Mehanika žena, Luj Kalafert

Autoportret u erekciji, Gijom Faber

Kada bi me imao samo jednom, makar jedan jedini put, možda bih mogla da prekinem s tim, da ostavim iza sebe njegov opojni miris, demonski pogled, rupicu u dnu desnog obraza i možda bih, pre svega, mogla da se oslobodim tog verovatno pogrešnog uverenja da ću, ako budem njegova, objediniti u sebi sve te različite žene i postati središte savršenog, objedinjenog, koncentrovanog zadovoljstva. Da neću više živeti samo od svojih fantazija. On neće biti običan ljubavnik.

Ljubav zna veliki učitelj da bude

i da od nas stvori sasvim nove ljude.“

Da biste osetili posebnost, jedinstvenost hotelske sobe, treba da je koristite danju, kad je ostatak zdanja prazan ili gotovo prazan. Da biste primetili tragove onih koji su se tu pre vas smejali, plakali, voleli ili uživali, čula moraju da vam zatrepere, treba da ih probudite, jedno po jedno. U nekoliko proteklih meseci naučila sam da je ono što u hotelu dobijemo srazmerno onome što mu damo. Ako samo utonete u san, dosadu ili melanholiju, uhvatićete samo odraz sopstvene tuge ili besposlenosti. I onda ćete iz sobe izaći isti, nepromenjeni.

Ukoliko se, međutim, potrudite da čujete ono što hotelska soba ima da vam kaže, čućete hiljade priča, hiljade anegdota, hiljade uzdaha i žarko ćete poželeti da im pridodate i svoje. Najznatiželjniji se čak ponekad osećaju kao da ih progone detalji vezani za njihove prethodnike: miris koji se uvukao u zavese ili uzglavlje, mrljica koja je preživela čišćenje, tamne tačke na ogledalu u obliku senke, maltene siluete. Ti detalji ulaze u vas, prožimaju vas i teraju da doživite svoju priču.

Nije ljubav kad gledamo jedno drugo, nego kad zajedno gledamo u istom smeru.“

.
Ženi je potrebna samo ta reč da bi ponudila sebe muškarcu na dar. Ona to ponekad zna, pretpostavlja. Ali obično ne zna da li je ta dva slova obavezuju na nekoliko minuta ili na dugi niz godina. Daje li samo malo svog vremena i tela ili celu dušu. Slušamo svoju trenutnu želju, svoje nagone. Ali šta znamo o svojim budućim željama? Znamo li unapred koliko „možda“, a ponekad i „ne“ može da sledi posle jednog jedinog „da“, ma koliko ono bilo iskreno?

Nije ljubav kad gledamo jedno drugo, nego kad zajedno gledamo u istom smeru.“

žena sazreva dok najzad ne nauči da bude ono što jeste.

Ljubav zna veliki učitelj da bude

i da od nas stvori sasvim nove ljude.“*