U slovenačkim gorama

U ljubavi treba biti detinjast, ali treba ceniti i ozbiljne časove razgovora

Mlada devojka se previ preko prozora, pruži nesvesno ruku, mahnu, i vide kad on skide šešir i osta gologlav. Bio je nepomičan, ali daleko. Ona nije mogla da vidi očajni bol u njegovim očima, niti je on mogao da sagleda njene uplakane oči...

Gledali su se tako, a daljina je postajala sve veća, veća... Voz nestade, a lekar je stajao i gledao dim. Izgubi iz vida lokomotivu, koja zauvek odnese njegov najlepši san života.