Vladalac

Ljudi se manje ustežu da uvrede onoga kome je stalo da bude voljen nego onoga koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

Hironu, koji je trebalo da ih odgaji na njemu svojstven način. Time su hteli da kažu da su vladaoci, pošto im je učitelj bio poluživotinja i polučovek, morali da budu i jedno

, kako često prvi nije dovoljan, treba pribeći drugom. Prema tome, vladalac treba da ume da se ponaša kao životinja i kao čovek.

velika dela učinili vladaoci koji nisu vodili mnogo računa o zadatoj reči, koji su vešto znali da obmanjuju ljude i koji su, najzad, pobeđivali one koji su se pouzdavali u njihovu časnost.

mora osloniti na ono što je njegovo, a ne na ono što je tuđe, pa mu zato preostaje samo da se trudi, kako sam već rekao, da ne bude omrznut.

Da nije bio svirep, sve njegove vrline ne bi mu bile dovoljne da postigne taj značajni uspeh.

U neobične Hanibalove podvige ubraja se i to da nije dozvolio, iako je u tuđinu vodio vrlo veliku vojsku, sastavljenu od bezbroj ljudskih rasa, da u njoj nikada, ni u dobru ni u zlu, dođe do razdora ni između vojnika, ni između njega i njih. To je mogao postići samo onom, njemu svojstvenom, krajnjom svirepošću kojom je, pošto je bila sjedinjena sa mnogim vrlinama, pobuđivao poštovanje svojih vojnika i terao im strah u kosti.

vojsku, ne treba ni najmanje da ga brine što ga smatraju svirepim, jer da to nije, njegova vojska ne bi bila jedinstvena ni spremna za bilo kakav poduhvat.

kada je vladalac ujedno i vojskovođa pa predvodi moćnu

ipak, vladalac mora da zauzme takav stav da ga podanici, plašeći ga se, bar ne mrze, ako već ne mogu da ga vole. Nije teško ulivati strah, a pritom ne biti omrznut, što se dešava uvek kad vladalac ne dira u imovinu i u žene svojih sugrađana i svojih podanika.