Vladalac

Ljudi se manje ustežu da uvrede onoga kome je stalo da bude voljen nego onoga koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

zlo treba počiniti odjednom, što se manje s njim odugovlači, manje i boli. Dobro treba činiti polako, postepeno, da bi se što bolje osetilo njegovo blagotvorno dejstvo.

Mislim da to zavisi od toga da li se svirepost koristi za ostvarenje dobrih ili rđavih ciljeva. Smatram da joj je cilj dobar (ukoliko ikad smemo zlo nazvati dobrim) ako je izvršena samo jednom, da bi se sačuvala vlast, i više se ne ponavlja, već se pretvara u dela iz kojih podanici mogu da izvuku najveću korist. Zlodela počinjena u rđave svrhe su ona zlodela koja u početku nisu velikog obima, ali čije se granice s vremenom proširuju, umesto da se sužavaju i najzad zatru. Oni koji se služe prvim sredstvom mogu, uz božju i ljudsku pomoć, naći opravdanja za svoje postupke i leka stanju u svojoj državi, kao što se desilo sa Agatoklom.

Pošto sam, dakle, dao kratak pregled svega što je vojvoda učinio, ne bih mogao da o njemu govorim ružno; naprotiv, smatram da ga treba istaći kao primer svima onima koji se uspinju na presto koristeći se tuđom srećom i tuđim oružjem, pošto, veoma smeo i pun dalekosežnih planova, nije ni mogao drukčije vladati. Njegovi planovi se nisu ostvarili samo zato što je pao u postelju i onemoćao, a i zato što Aleksandar nije duže poživeo. Stoga, vladalac koji tek stupa na presto i želi da se obezbedi od neprijatelja, da stekne nova prijateljstva, da pobedi silom ili lukavstvom, da ga narod zavoli ili da mu ulije strah u kosti, da ga vojska sluša ili poštuje, da se oslobodi onih koji mogu ili moraju da mu smrse konce, da obnovi zastareli način uprave, da bude strog i ljubazan, velikodušan i slobodouman, da raspusti nevernu vojsku i stvori novu, da ostane u prijateljskim odnosima sa kraljevima i knezovima, tako da mu oni čine dobro sa blagonaklonošću, a zlo sa poštovanjem – takav vladalac, kažem, ne bi u skorijoj prošlosti mogao naći bolji uzor za svoje ponašanje od Valentinovih postupaka.

ko ne udari temelje pre no što postane vladalac, mogao bi ih, upotrebivši veliku veštinu, postaviti i posle, mada su u tom slučaju veoma ugroženi i graditelj i građevina.

Suprotno se dešava u zemljama sa državnim uređenjem kao u Francuskoj, jer se u njih lako može upasti, pridobijajući nekog velikaša, pošto se uvek mogu naći nezadovoljnici i oni koji žele promenu postojećeg stanja. Iz navedenih razloga, ti nezadovoljnici mogu ti utrti put prema toj zemlji i olakšati pobedu, ali kad budeš želeo da se održiš na vlasti, naići ćeš na bezbroj teškoća, koje će dolaziti i od onih koji su ti pomogli, kao i od onih koje si potlačio. I nije dovoljno da iskoreniš vladaočevu lozu, jer velikaši koji ostaju staviće se na čelo borbe za nove promene, a pošto ih ne možeš ni zadovoljiti ni sve pobiti, prvom prilikom izgubićeš državu.

U onim državama u kojima su na vlasti jedan vladalac i njemu podređeni ministri vladaočev uticaj je znatno veći, jer u celoj zemlji on je jedini priznati gospodar, pa se reč nekog drugog sluša samo zato što je dotični vladaočev ministar ili zvaničnik, a ne iz neke posebne naklonosti prema njemu lično. Tu razliku u našem vremenu uočavamo posmatrajući dve različite vrste vladavina: Turčina i francuskog kralja. Turskom upravlja samo jedan gospodar, svi ostali su njegove sluge i on lično, podelivši carstvo na sandžake, u njih šalje upravitelje, koje menja po sopstvenom nahođenju. Francuski kralj, naprotiv, okružen je mnoštvom drevnih velmoža koje njihovi sopstveni podanici priznaju i vole. Ti velikaši uživaju izvesne povlastice koje im kralj ne bi mogao oduzeti a da se ne izloži opasnosti. Ako dobro razmotrimo ove dve vrste vladavine, doći ćemo do zaključka da je veoma teško osvojiti Turčinovu državu, ali da bi je zato, kad bi se jednom osvojila, bilo veoma lako sačuvati. Turčinovu državu je teško osvojiti zato što osvajača ne mogu pozvati velikaši te države, niti postoji nada da će se pobuniti oni koji su na vrhu i time mu olakšati osvajanje, što proishodi iz navedenih razloga. Jer pošto su svi robovi i zavisni od vladaoca, nije ih lako potkupiti, a kad bi se i potkupili, od toga ne bi bilo velike koristi pošto, iz pomenutih razloga, ne bi mogli za sobom povesti narod.

dolazimo do opšteg pravila koje je gotovo nepogrešno – da onaj ko pomogne drugome da dođe do moći sam propada, jer se uvek nekome pomogne da dođe do moći lukavstvom i silom, a onaj ko ispliva na površinu gnuša se ta dva sredstva.

dolazimo do opšteg pravila koje je gotovo nepogrešno – da onaj ko pomogne drugome da dođe do moći sam propada, jer se uvek nekome pomogne da dođe do moći lukavstvom i silom, a onaj ko ispliva na površinu gnuša se ta dva sredstva.

Ako se unapred predvide razlozi nemira, lakše mu se može naći leka, a ako se čeka da se zlo približi, lek neće stići na vreme, jer će se nezdravo stanje tada pretvoriti u neizlečivu boljku. Lekari kažu da se tuberkuloza u početku lako leči, a teško otkriva, dok se s vremenom, ako nije otkrivena ni lečena u početku, lako otkriva, a teško leči.