Две трећине човекове памети састоји се од таквих већ готових туђих мишљења и уверења, навика и амбиција, које су постале већ неком јавном својином као друм или парк, тако да човек никад не види шта је у њему одиста његовог сопственог, а шта је присвојио од тог општег и свачијег. – И сва људска историја саграђена је на тим противуречностима, да увек тражимо да неко други (лица, друштво, држава) брине нашу главну бригу. На заблудама, на маштама, на сујетама, на неистинама, почива и пола целокупног живота људског. Нико није ковач ни своје среће ни своје несреће.