Bog malih stvari

U onim ranim, bespolnim godinama u kojima se sećanja tek rađaju, kada je život pun Početaka, bez ijednog Kraja, i kada je sve Večito, Estapen i Rahel mišljahu da su zajedno Ja, a odvojeno, pojedinačno, Mi. Kao da su predstavljali retku vrstu sijamskih blizanaca, fizički odvojenih, ali duhovno združenih

Tako je s porodicama. I one, kao zlonamerni lekari, tačno znaju gde boli.

Nešto je tražila. Njen život je sada imao veličinu i oblik. Ispod očiju su joj ležali polumeseci. Na horizontu su je čekale horde trolova.

koliko se bezbedno oseća u njegovom naručju, iako, zapravo, za nju nema opasnijeg mesta

Istina je.

Život može da se promeni u jednom jedinom danu.

Tako je lako skrhati priču. Prekinuti lanac misli. Uništiti delić sna, pažen i čuvan kao da je od porcelana.

Plutajući kao mehurić tišine u moru buke.

Esta je u svetu zauzimao veoma malo mesta.

Vlastita tuga ju je bolela. Njegova ju je razarala.

Ona čuva i druge uspomene na koje nema pravo.