Dejvid Koperfild

da nikad ne zaboravim one koji nemaju dom

„Kako možete da se pretvarate da ste tunjavi, Dik, kad ste bistri kao hitri potočić?

ne blesavite se, pošto ste vrlo razuman čovek kad hoćete

Ima gospodin Mikober svojih mana. Trošadžija je, nije da nije. Ne poričem, krio je od mene i imovinsko stanje i dugove“, nastavi ona, zagledana u zid, „ali nikad neću napustiti gospodina Mikobera

Kad pođem starim putevima, ne čudi me što pred sobom vidim neiskvarenog, romantičnog dečaka

moje držanje i maniri prilično su se razlikovali, pa je između nas postojao nekakav jaz

Uskoro sam postao spretan i brz, barem koliko i ostali

Znam da ne preterujem kad govorim o teškom životu i oskudici u novcu, čak ni nesvesno i nenamerno.

Koliko vam je čaša najboljeg – stvarno najboljeg – piva?“ Bila je to specijalna prilika. Ne znam koja. Možda mi je bio rođendan

Častio sam ga pola penija i voleo bih da nije uzeo