Jadnici – II tom

Uostalom, pravi buržuj slabo zna šta je ustanak a šta buna i kakva je razlika između njih. Za njega je sve metež, čista i prosta gužva, pobuna psa protiv gospodara, pokušaj ujeda koji treba kazniti lancem i štenarom, lajanje, kevtanje, dok jednog dana pseća glava iznenada ne naraste pa se ne pomoli nejasno u senci naspram lavove glave.
Tada buržuj uzvikne: „Živeo narod!“

Misao je rad uma, maštanje je njegovo uživanje. Kad misao zamenite maštanjem, onda uzimate umesto hrane otrov.

Prvo, on se sada grozio ove kuće u kojoj je video, iz takve blizine i u celom njenom najodvratnijem i najsvirepijem razvoju, jednu društvenu rugobu koja je, možda, još užasnija od rđavog bogataša – rđavog siromaha.

Ko zadržava revolucije na po puta? Buržoazija. Zašto? Zato što je buržoazija interes koji je zadovoljen. Juče je bila glad, danas je obilje, sutra će biti zasićenost.

Pravo je ono što je pravično i istinito.
Pravu je svojstveno da večno ostane lepo i čisto.

Pravo koje trijumfuje ne mora da pribegava nasilju.

Prvo ti ližem noge, pa te ujedam za srce!

Oni su, svakako, izgledali izopačeni, pokvareni, propali, čak i odvratni, ali retki su oni koji padnu i ne srozaju se; uostalom, ima jedna tačka na kojoj se nevoljnici i bestidnici mešaju i stapaju u jednu reč, neminovnu reč – jadnici.

Intelektualno i moralno uzdizanje isto je tako nužno kao i materijalno poboljšanje. Znanje je neophodno za put, misao je preka potreba, istina je hrana kao i pšenica. Razum bez nauke i mudrosti slabi. Koliko stomake, toliko treba žaliti i duhove koji ne jedu. Ako ima nečega bolnijeg od tela koje umire bez hleba, to je duša koja umire jer je gladna svetlosti.