Jadnici – II tom

Merio je, razmišljao je, posmatrao je

Grozio se samog sebe. On nije smatrao za ideal biti čovečan, biti velik, biti uzvišen, nego biti bez prigovora.

Svetini je teško ići za vitezovima.

Duša se ne predaje očaju pre nego što iscrpi sve obmane.

Uostalom, pravi buržuj slabo zna šta je ustanak a šta buna i kakva je razlika između njih. Za njega je sve metež, čista i prosta gužva, pobuna psa protiv gospodara, pokušaj ujeda koji treba kazniti lancem i štenarom, lajanje, kevtanje, dok jednog dana pseća glava iznenada ne naraste pa se ne pomoli nejasno u senci naspram lavove glave.
Tada buržuj uzvikne: „Živeo narod!“

Misao je rad uma, maštanje je njegovo uživanje. Kad misao zamenite maštanjem, onda uzimate umesto hrane otrov.

Prvo, on se sada grozio ove kuće u kojoj je video, iz takve blizine i u celom njenom najodvratnijem i najsvirepijem razvoju, jednu društvenu rugobu koja je, možda, još užasnija od rđavog bogataša – rđavog siromaha.

Ko zadržava revolucije na po puta? Buržoazija. Zašto? Zato što je buržoazija interes koji je zadovoljen. Juče je bila glad, danas je obilje, sutra će biti zasićenost.

Pravo je ono što je pravično i istinito.
Pravu je svojstveno da večno ostane lepo i čisto.

Pravo koje trijumfuje ne mora da pribegava nasilju.