sr
Dobrica Ćosić

Vreme smrti – knjiga III: Valjevska bolnica

Notify me when the book’s added
To read this book, upload an EPUB or FB2 file to Bookmate. How do I upload a book?
    Aleksandarhas quoted2 years ago
    Од свег човечјег, уверен је Милоје Дачић, најгоре му дође реч. Јер од речи не можеш да нађеш заклон. Нема ниједне тишине где се она не чује. Ако је не чујеш, онда је памтиш. Против тог поганлука не можеш ни силом, ни паром, ни памећу, ниједном вештином не можеш да се спасеш
    Jelenahas quoted6 months ago
    И мали народ који се бори за опстанак може да победи свог великог непријатеља. Тако је бивало у историји. Али како да опстане кад су против њега и они које сматра пријатељима? Како од пријатеља и савезника да се спасе, како такво чудо да се догоди?
    Jelenahas quoted6 months ago
    Ту где се људи гледају преко нишана и бајонета, нема братства! Нема. Ни сви Срби нису мени браћа. Ни они које је моја мати родила нису ми браћа ако су данас са Швабама. Ја се чудим, Вукашине, да ти верујеш како исто желе народи који никад нису живели заједно. Који се не познају.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Један језик говоре само равно­пра­в­ни људи и равноправни народи. Слободан народ и поробљен народ, и кад се разумеју, не говоре истим језиком.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Али поражени и победници у рату не могу се ујединити. Уједињењем би свима нарасле мржње. Колико ја знам историју, ратни победници и поражени никад се нису у слози и за слогу ујединили. Ако се, неком несрећом, то догоди нашем народу, онда је овај рат изгубио.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Уједињење вековима разједињених народа вреди онда ако се у то уједињење равноправно улажу крв и кости! Да, крв и кости! А ја се бојим уједињења за које се боре политичари и новинари, песници и професори. То уједињење за које се неравноправно боримо, уједињење за које се с једне стране једино мастило пролива, не може да уједини народе вековима раздвојене.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Да људи не пате, да не разумеју туђ бол, не веру­јем да би заслуживали било какво добро. Ни поштовање.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Онdа сtаdе свима реdом и dуgо, својом слушалицом dа слуша срце. Насtаdе tишина: оtкако смо се разболели, pрви pуt је неко слушао наша срца. А tо личи на исtоријски dоgађај у нашој болници.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Можdа ће нам иpак ова наша Смрt, pо околносtима у којима болујемо и како умиремо, обезбеdиtи некакво pамћење pоtомака. Јер уpраво ми tворимо оно шtо чини tрајање наше исtорије. Иако је tа слава на ниској цени коd љуdи, наиђу и нека времена каd она љуdима dоноси уtеху.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Људи су зли! Зли, груби, саможиви. А мој отац и ви друкчије сте говорили.

    Јесам. Али се не кајем што сам вас, своје ученице, мало и обмањивала у настојању да заволите људе и народ. Да се жртвујете за њега. Помисли, дете моје, шта би било од нас без неких заблуда. И без неких разочарања.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Постоје стања кад једино велики страх може у људима да покрене вољу за живот. Уосталом, господине војводо, читав људски живот, наше постојање у толиким угроженостима, темељи се на страху. Ми трајемо благодарећи интелигенцији и лукавству свог страха.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Ви сте вољу за живот заменили страхом. А то није здраво.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Ми смо народ у коме се главе много лакше дају него што те главе разумеју неке сасвим очигледне истине.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Мора се, господине докторе, спасавати све што је живо, да би то што остане сачувало веру у живот. Јер, само је једна људска недаћа из које човеку, ете тако, нема спаса! Бити без вере.

    Мислите у људе?

    У Бога, најпре. Али и у људе. И у псе, докторе. А дође и такав час кад и вера у курјака није залудна.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Има људи који могу да се жртвују за човечанство, народ и велике идеале. Али они који не могу толико, дужни су да се жртвују за човека који страда. Бар за нешто у човеку. Могу да му олакшају бол, пробуде наду, подстакну вољу. То је наша мера и наша моћ. А то је много. Велико је то дело, велика моћ! Останемо ли без ње, осудили смо себе на смрт.
    Jelenahas quoted6 months ago
    Срби немају изгледа на неку достојнију будућност и часније место у Европи. Немамо ми никаквог смисла и способности да се представимо свету. Једино смо способни, изузетно способни, да улудо гинемо. У изгибијама с јачима од себе истроши се сва наша енергија, тај кобни српски дух и епски морал. Култура, господство, отменост, све је то с оне стране наше памети.
    Jelenahas quoted6 months ago
    доказују се само мале ствари… Неке лажи. Велике се истине не доказују.
    Jelenahas quoted6 months ago
    И жели некако да им објасни зашто су Христу баш бедници и његове присталице забијали клинове у стопала, зашто робови убијају побуњене робове, зашто слуге муче непокорне слуге, зашто жандарми батинају и секу оне који се боре за правду, а не краљеви и цареви, не они! И зашто нас у овом нашем рату убијају наша браћа Хрвати, Срби пречани, Словенци, Чеси, они за чије ослобођење ми гинемо… Нема борбе прса у прса с виновницима зла и неправде.
    Jelenahas quoted7 months ago
    ко се оtворених очију и tрезно gлеdа љуdска pрошлосt, лако се уочава dа су најtрајније несреће и pонижења dоживљавали љуdи и нароdи баш оd сиtних, безоpасних pроtивника и лажљивих и pорочних gосpоdара. Човеку најређе dолазе gлаве звери и змије оtровнице. Оd њих gа је сtрах, чува их се. А човек нема pамеtи dа pојми dа су му безначајни pроtивници најоpаснији неpријаtељи. Човек се јеdино боји великоg освајача и безdушноg tиранина; човека коначно не pокорава онај коgа се боји и коgа pошtује.
    Jelenahas quoted7 months ago
    Оd насtанка љуdскоg, зна се dа су најtежи pорази сваgdа били pорази оd безвреdноg pроtивника.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)