Hamlet u paviljonu br. 6

Veruj mi. Sve se srozalo, sunovratilo od kako je na vlasti neki manijak koji je u mladosti bio vođa navijača na stadionu.

MIKI
Ludak, znači?

FILIP
U najmanju ruku. I to opasan. Povezan sa kriminalcima, mafijom. Kontroliše sve, od vlade, parlamenta, sudstva, policije, vojske, preko televizije, novina, pa do najobičnijih stvari kao što je moje pozorište, na primer. Napravio je atmosferu straha pa svi koji misle ćute. Ili su potkupljeni, ucenjeni. Na mestima na kojima bi trebalo da budu pravi ljudi njegovi su primitivci i neznalice. Što je najgore, izgleda da njegova mentalna bolest ozbiljno napreduje.

MIKI
Znači, on je bolestan kao mi?

FILIP
Ne. Mnogo je, mnogo gore.

MIKI
Pa, zašto nije ovde?

FILIP
Niko od lekara ne sme da prevali preko usta da je bolestan. Znaju to ali ćute. Boje se.

Beograd kao da je preko noći promenio sastav stanovništva. Hodaš njegovim ulicama ali ti se čini kao da se nalaziš u njemu prvi put. Tu su one iste zgrade, ulice, trgovi ali više ne možeš sa sigurnošću da se orijentišeš, gledaš oko sebe sav zbunjen i nesiguran. Ljudi oko tebe govore istim jezikom ali ništa ih ne razumeš. Većina je obučena bedno a na licima im je senka, odsutnost. Kao da im je svejedno da li su živi ili ne.

Činjenica da jedan čovek na samrti izjavi kako je potpuno promašio svoj život, da je sve bila greška, potpuni nesporazum…

Sasvim je izvesno da su ljudi nužno ludi, pa bi, ne biti lud, bio još jedan oblik ludila.

Blez Paskal

Lično smatram da Hamletovo ludilo počinje kao prikrivanje ličnosti koju on kontroliše, ali kako se priča razvija sve više gubi kontrolu, upadajući u istinsko ludilo i ispadajući iz njega.1

Živimo u jednoj užasnoj zemlji, u užasnom trenutku, u neljudskoj atmosferi. Ako tome dodamo i suludog vođu koji je na čelu jedne mafijaške piramide, koji vlada načinom koji do sada nije zabeležen, onda je biti neurotičan najmanje što mi se može desiti.

To mi je od svega nekako najteže palo. Činjenica da jedan čovek na samrti izjavi kako je potpuno promašio svoj život, da je sve bila greška, potpuni nesporazum… Onda sam počeo da razmišljam o tome da li je kasno da počnem iznova.

I oni nisu ludaci nego bolesnici.

Gluposti! Krivica ne postoji. Izbacili su taj pojam iz brakorazvodnih parnica. Niko nije kriv za ono što se dogodi između dvoje ljudi. Muško-ženski odnosi su, uostalom, neobjašnjivi. U njima nema ni L od logike

U stvari, imao sam neko čudno osećanje da ja ne zaslužujem nove stvari