Alef

U Aleksandriji se govorilo da na greh nije spreman jedino onaj koji ga je već počinio i pokajao se; da bi se čovek oslobodio greha, dodajmo i to, treba najpre da ga prizna.

pomislih da nema ničeg neuhvatljivijeg od novca, budući da je, strogo uzev, svaki novčić (recimo, novčić od dvadeset sentava) prava riznica budućih mogućnosti. Novac je apstraktan, ponavljao sam, novac je buduće vreme. Može biti veče na ivici grada, može biti Bramsova muzika, može biti ova ili ona mapa, može biti šah, može biti kafa, može biti Epiktetove izreke koje uče kako se prezire zlato; on je Protej nestalniji od Prometeja sa ostrva Farosa. On je nepredvidljivo Bergsonovo vreme, a ne postojano vreme islama ili stoikâ. Deterministi poriču da na svetu postoji i jedan jedini postupak koji je mogućan, id est postupak koji se mogao dogoditi; novčić je simbol naše slobodne volje

Važni događaji izmešteni su iz vremena, bilo zato što u njima neposredna prošlost kao da je odsečena od budućnosti, bilo zato što njihovi sastavni delovi kao da nisu uzastopni.

Pakao se, između ostalog, odlikuje i nestvarnošću, i ta odlika kao da ublažava njegove užase, a možda ih i pojačava.

Svaka sudbina, ma koliko da je duga i složena, sastoji se zapravo od jednog jedinog trenutka: od trenutka kada čovek jednom za svagda spozna ko je i kakav je.

Olako prihvatamo stvarnost, možda i zato što naslućujemo da ništa nije stvarno.

I najskučeniji ljudski razum superioran je u odnosu na svest bića koja ga ne poseduju.

Ne sećam se kako je tekao moj povratak kroz prašnjave i memljive lagume. Jedino znam da se nisam mogao otresti straha da će me, na izlasku iz poslednjeg lavirinta, bezočni Grad Besmrtnika opet opkoliti. Ničega se više ne sećam. Možda je moj zaborav, sada konačan, bio nameran; možda su okolnosti pod kojima sam utekao bile tako mučne da sam se jednog dana, takođe zaboravljenog, zakleo da ih se više neću sećati.

Solomon saith: There is no new thing
upon the earth. So that as Plato had an
imagination, that all knowledge was but
remembrance; so Solomon giveth his
sentence, that all novelty is but oblivion.
*

Kao i svako ko poseduje biblioteku, Aurelijan se osećao krivim što nije u celosti poznavao sve njene knjige;