Portret jedne dame

Ružno je biti prostak, biti ljubomoran i zavidan, biti neiskren, biti surov.

Odakle potiče ta uverenost da vrednost mora biti cenjena? Nije li sva istorija puna primera uništavanja vrednosti? Nije li mnogo verovatnije da neko ko je plemenit mora da pati, baš zato što je plemenit? Zar prema tome sreća ne pretpostavlja izvesnu vulgarnost?

U svom antreu uvek imam mali orkestar. Njegova dužnost je da svira bez prekida. Na taj način čini mi dve izvanredne usluge: sprečava da spoljašnji glasovi sveta prodru u moje privatne odaje, a zatim navodi svet da misli da se unutra stalno pleše.

a vrlo dobrih osećanja koja mogu imati vrlo rđave razloge

volim žene kao knjige: vrlo dobre i ne mnogo velike.

Samo ne treba da zaboravite da pravedno postupanje prema nekome ko je divan nije ništa drugo do rascvetala naklonost.

Izvinite ako moje gledište izgleda brutalno, ali poneki put čovek mora prozaično da gleda na stvari. Nemojte samo da nastavite da odbijate ponude za ljubav samog odbijanja. Odbijanje je prijatan začin samopouzdanja, ali na kraju i prihvatanje može biti ništa manji dokaz samopouzdanja.

predajući se tako zadovoljstvu što je u roku od dve nedelje odbila dva vatrena prosca.

Ne želim da budem samo jedna ovca u stadu. Želim da sama biram svoju sudbinu i da doznam ponešto o životu i ljudima što je izvan onog što drugi smatraju da je pristojno da znam.

Uostalom, nastojim da sama sudim o stvarima. Veća je čast suditi pogrešno nego ne suditi uopšte.