Majstor i Margarita

Šta je to zvanično lice, ili nezvanično? Sve zavisi od toga sa koje strane se posmatra stvar, sve je to, Nikanore Ivanoviču, klimavo i uslovno. Danas nisam zvanično lice, a kad pogledaš sutra – jesam! A biva i obrnuto, i to još kako biva!

Ali koliko mi je krivo što ste se vi sreli s njim, a ne ja! Iako je već sve pregorelo i ugljevlje je prekrio puhor, ipak se kunem da bih za taj susret dao svežanj ključeva Praskovje Fjodorovne, jer više nemam ništa drugo da dam. Ja sam ubog.

Legao sam kao neko ko se razboleo, a probudio se kao bolesnik. Odjednom mi se učinilo da će jesenja tmina izbiti stakla, da će nagrnuti u sobu i da ću se ugušiti njome kao mastilom. Ustao sam kao čovek koji više ne vlada sobom.

Nemaš, nemaš – smirivaše ga dobrodušna Praskovja Fjodorovna – a gde ništa nema, i car gubi svoja prava.

trebalo je telefonirati, izveštavati o svemu što se dogodilo, tražiti pomoć, vaditi se, svaljivati sve na Lihodejeva izvlačeći samoga sebe, i tako dalje.

Pa, šta bih – zamišljeno se odazva ovaj – oni su – ljudi kao ljudi… Vole novac, ali to je uvek i bilo tako… Čovečanstvo voli novac, pa ma od čega da je napravljen: od kože, od papira, od bronze ili od zlata… No lakomisleni su… pa šta se tu može… i milosrđe ponekad zastruji u njihovim srcima. Obični ljudi… rečju, liče na pređašnje, samo ih je stambeno pitanje iskvarilo… – I glasno naredi: – Namestite glavu.

Ali, dragi moj susede, cela stvar se sastojala u tome da je strah gospodario svakom ćelijom moga tela. I isto onako kao psa, prepao sam se i tramvaja. Da, gore od moje bolesti u ovoj zgradi nema, uveravam vas.

Kako hoćete, ali nešto se loše skriva u muškarcima koji izbegavaju vino, igre, društvo divnih žena, razgovore za stolom. Takvi ljudi ili su teško bolesni ili potajno mrze okolinu. Istina, mogućni su izuzeci.

I kročio sam u život držeći roman u ruci, i tada se moj život i završio – prošaptao je majstor i oborio glavu, i dugo se još klatila žalosna crna kapica sa žutim slovom „M“.

Tada oba razbojnika ispariše, a umesto njih se u predsoblju pojavi potpuno naga devojka – riđa, s vatrenim fosfornim bleskom u očima.