Nebojša Jojić

U Papui Novoj Gvineji živi oko šest miliona ljudi koji pričaju 867 jezika, što je trećina svih svetskih živih jezika.

Za njih se budućnost ne podrazumeva, nije izvesna, svaki sledeći dan je božji dar. U Egiptu vreme stoji, ali se mora zadobiti. Istovremeno, civilizacije koje dugo postoje nose u sebi osećaj večnosti i jasnu spoznaju da ovaj život nije toliko važan, već samo treptaj oka u okeanu vremena, kratki čin u procesu beskonačnog ponavljanja, kao izlazak i zalazak sunca ili godišnje poplave Nila. Zato je lepo otići u Egipat i ostati tamo dovoljno dugo da se razume potreba uživanja u svakom danu naših života i da se istovremeno spozna večno trajanje.

divnog Asuana, koji mi sve više prija što sam stariji, gde je Nil najlepše plav a pesak dukat-zlatne boje, odakle su zaplovili prvi brodovi na krstarenja u aranžmanima Tomasa Kuka, oca modernog turizma, u praskozorje svakoga jutra polazi se u avanturu zvanu Abu Simbel.

Jedna od legendi kaže da je, tražeći lekoviti Hatorin plavi kamen da bi izlečio svoju voljenu suprugu Nefertari, Ramzes II duboko u Nubijskoj pustinji od crnog vrača dobio savet da ga potraži „na mestu gde se zlato preliva u srebro“. Lutajući dalje pustinjom, kralj je naišao na žalo gde je srebrni Nil zapljuskivao zlatni pesak Nubije. Pronašavši plavi kamen i izlečivši njime kraljicu, Ramzes II se kasnije vratio na to mesto i u zahvalnost bogovima podigao velelepni ansambl svetilišta.

Ne mora čovek biti odeven u zlato da bi sijao, arapska je izreka.