Na jednoj se nalazio čovečuljak prevejanog izgl

Video sam papirnatu kožu i kvrgave kosti nalik na prutiće – kosti mrtvih u Aušvicu. Bio sam prisutan u Nirnbergu, znao sam. Čuo sam glas Stivena Spendera kako recituje „Beč“ i video Majku Hrabrost kako prelazi pozornicu na veče Brehtove premijere. Video sam rakete kako odskaču u vazduh sa zamrljanih tvrdih površina, s Penemindea, Vandenberga, Kenedija, Kizilkuma u Kazahstanu, i rukama dodirivao Kineski zid. Pili smo pivo i vino, i Šekspir je rekao da se napio i otišao je da povraća. Zašao sam u zelenu šumu zapadnog rezervata i za jedan dan zadobio tri skalpa. U maršu sam pevušio neku melodiju, i ušla je ljudima u glavu. Postala je Auprès de ma blonde*****. Sećao sam se, sećao se… svog života na onom mestu u Senkama koje žitelji nazivaju Zemljom. Još tri koraka i s krvavim sečivom u ruci video sam trojicu mrtvaca i svog konja na kom sam bežao od revolucije u Francuskoj. I još mnogo, mnogo toga, sve do…

njegovog mača iz vidnog polja svog levog oka. I plašio sam se. Čovek je bio veličanstven. Da ga nisam toliko mrzeo, zapljeskao bih mu