Tomas Hardi

Ljudi blede u beznačajnost i padaju u zaborav jednako često kao što ne koriste dobro raspoloženje kada ga imaju, jednako kao i što nemaju dobrog raspoloženja kada im je potrebno.

Eto koliko znači normanska krv kad nema pripomoć viktorijanske gotovine.

Prošlost je prošlost; kakva god da je bila, više nije neposredno tu. Kakve god da su njene posledice, nad njima će se sklopiti vreme; sve će one za neku godinu biti kao da nikad nisu ni postojale,

„Rekla sam da neću više ništa uzeti od vas, i neću – ne mogu! Kad bih s time nastavila, uistinu bih bila vaša robinja, a ja to ne želim!“

Nije to bilo baš toliko daleko koliko bi ona volela; no verovatno je bilo dovoljno daleko s obzirom na mali prečnik kruga njenog kretanja i reputacije. Osobama ograničenih sfera milje su kao geografski stepeni, parohije kao grofovije, grofovije kao pokrajine i kraljevstva.

. Bolje je shvatio Paskalovu misao: „A mesure qu’on a plus d’esprit, on trouve qu’il y a plus d’hommes originaux. Les gens du commun ne trouvent pas de différence entre les hommes.“********

Najveći deo te nesreće izrodili su njeni konvencionalni stavovi, a ne urođena osećanja.

U životu postoje protivteže i nadoknade; pa je tako događaj koji je od nje napravio upozorenje društvu takođe trenutno napravio od nje i najzanimljiviju ličnost u selu u očima mnogih.

Mnogi su, ne samo Ejndžel, naučili da veličina života nije u spoljašnjem obimu, već u njihovim subjektivnim iskustvima.

Ali nije mu bilo lako da sprovede u delo svoju odluku da joj nikad ne prilazi. Ka njoj ga je gonio svaki damar njegovog bila.