Iv Mejer

Opstanak naše vrste uvek je zavisio od toga da se jede dovoljno i da se ne jede previše – a ne da se jede samo zato što nam je hrana dostupna.

Recimo da unosimo 2000 kalorija dnevno i sagorevamo isto toliko. Tako ne dobijamo niti gubimo telesne masnoće. Zatim smanjimo broj kalorija na 1500 ishranom bogatom ugljenim hidratima i siromašnom mastima, u šest ili sedam dnevnih obroka, kao što nas brojni zdravstveni stručnjaci pozivaju da učinimo. Nivo insulina je i dalje visok, ali kalorije opadaju. Telo ne može da sagori zalihe telesne masnoće zato što je insulin visok, a mi se nalazimo u stanju „sitosti“. Unosom od samo 1500 kalorija, i telo mora da smanji potrošnju kalorija na 1500. Ne možemo da nadoknadimo ovaj kalorijski manjak zato što nas insulin sprečava da sagorimo masti. Nalazimo se u stanju „skladištenja masti“. Ovo je mala tajna ishrane s niskim unosom masti.

Hormonalni odgovor našeg tela na dve namirnice koje imaju istovetan broj kalorija merljivo je drugačiji i zavisi od sastava namirnica.