Dž.P. Moninger

Knjiga je ipak saputnik. Možeš je pročitati na nekom posebnom mestu, kao što je voz za Amsterdam, zatim je odneseš kući i zavrljačiš na policu, a onda se posle mnogo godina setiš kako si se osećala u tom vozu kad si bila mlada. To je kao neko ostrvce u vremenu. Ako ti se dopadne knjiga, možeš je dati nekom drugom. I možeš je iznova otkrivati i to je kao susret sa starim prijateljem. To ne možeš s digitalnim dokumentom.

Neko ko zna cenu svega a ne zna vrednost ničega.“
„Opa. Jesi li me upravo gađala Platonom

Voleo bih da sam zakopao nešto dragoceno na svakom mestu gde sam bio srećan, pa da, kad ostarim i budem ružan i nesrećan, mogu da se vratim i iskopam to kako bih se sećao svega.

Ivlin Vo, Povratak u Brajdshed

Neko ko zna cenu svega a ne zna vrednost ničega.“