bookmate game

Vlada Arsić

  • b6882281692has quoted2 years ago
    – Блажен је онај што живи у незнању и ничег се не дохвата – мрмљао је. – И змија језиком палаца, једно чини, а друго смера. И нико не зна за замку нечастивог, одакле вреба и шта нам у потаји мисли
  • b6882281692has quoted2 years ago
    Порушене мајке над хумкама цвиле, жене и ђеца пиште кано кукавице, а јуноше се и даље кавгају, политиче и траже некакву правицу. Понајгоре, чини ми се да би сви исто, а јопе’ некако друкше. И једни и други би у заједничку државу, обије стране би под свод исте цркве, ал’само да не буде баш онако како су ови други наумили.
  • b6882281692has quoted2 years ago
    Никада није толико лоше да нам не мере бити још и грђе.
  • b6882281692has quoted2 years ago
    – Зло је вријеме наћерало орла да зимује међ кокошима
  • b6882281692has quoted2 years ago
    „Можда се балкански народи у нечему и разликују“, размишљао је, „али су у злочину и свирепости постојани, као да их је исти Бог створио и као да су на истој сиси подојени.“
  • b6882281692has quoted2 years ago
    „Верујем људима, али не и ђаволима у њима“, била му је узречица.
  • b6882281692has quoted2 years ago
    Гордост је највећи грех, а код Срба га је вазда било напретек
  • b6882281692has quoted2 years ago
    Чувајте се, пријатељу... Чувајте се и нека вас Господ чува, свакад и свугде, поган да омете, чељуст да им скрши
  • b6882281692has quoted2 years ago
    Слушајући испитивање, официр за везу Главног штаба ВРС, Горан Глигоријевић, осетио је грч у желуцу. Схватио је да људи одговарају за оно што су починили, али знатно више за грех предака, за оно учињено деценијама, па и вековима раније. Зло се преносило с колена на колено, из генерације у генерацију, и није сумњао да би слична питања чуо и на другој страни када би муслимани или Хрвати испитивали заробљеног Србина. Како време одмиче, чинило му се, та имагинарна мржња нараста као квасац, прелива се и потапа сваки разум и људско поимање.
  • b6882281692has quoted2 years ago
    Свако буче и ларма углас, прси се и не да првенство, прети клетвом и осветом, помиње и вечну бруку и срамоту. Само што за стид и образ, чини му се, мало ко данас мари. И јутрос се пред дверима искупила силна светина, толико племеника и угледника, а поноса и части кол’ко и на сеоском гумну, међ крезубим бабама развезаних језика.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)