Možda sam idiot, al većinu vremena, u svakom slučaju, pokušavo sam da uradim pravu stvar – a snovi su samo snovi, zar nisu? Pa šta god drugo se desilo, ja kontam ovo: uvek mogu da pogledam unazad i kažem, barem nisam vodio dosadan život.

Jel znate šta mislim?

Trčali smo mi trke ranije, da vidimo kolko smo brzi, al sam ja mlogo brži kad me jure, reko bi. Koji idiot ne bi bio?

Sunce sija kroz drveće, pravo na Dženino lice, i mogla je biti suza u njenom oku, ali nije potekla, a ipak je bilo nešto, otkucaj srca možda, al nisam mogo stvarno da kažem šta je, mada sam znao da je tu.