Stefan Cvajg

Pošto je sama lepa, mladosti nije potrebno blaženstvo: obdarena izobiljem životnih snaga, ona hrli ka tragičnom i rado pušta setu da se slatko napaja njenom još neiskusnom krvlju: zato je svaka mladost tako spremna na opasnost, i bratski pruža ruku svakoj patnji duha.

Ne mogu da radim ništa veliko. To je prošlost: samo mlad čovek pravi tako smele planove. U meni više nema istrajnosti. Ja sam – čemu kriti? – postao čovek kratkih trenutaka, ne mogu da izdržim. Ranije sam imao više snage, sada je s njome gotovo. Mogu samo da govorim: reči me ponekad povuku, zanesem se, zaboravim na sebe. Ali da radim sedeći mirno za stolom, uvek sâm, uvek sâm, to mi više ne polazi za rukom.“

„Ne mogu da pišem“, ponavljao je umorno, „nisam dovoljno koncentrisan.“

, samo ne usamljenost, samo ne moja soba, samo ne te misli što kruže u tami. „

Nikoga nisam više voleo.

Mi doživljavamo mirijade trenutaka, a ipak uvek samo jedan, jedan jedini, ustalasa sav naš unutarnji svet, trenutak (opisao ga je Stendal) kada se onaj pupoljak u nama, već natopljen svim sokovima, munjevito kristalizuje – magičan trenutak, nalik trenutku začeća i poput njega skriven u toploj nutrini vlastitog tela, nevidljiv, nedodirljiv, neosetan – jedinstvena doživljena tajna. Nijedna algebra duha ne može da izračuna kada će on nastupiti, nijedna alhemija slutnje ne može da ga odgonetne i samo smo retko u prilici da ga osetimo.

Mladu dušu ništa ne može tako snažno potresti kao uzvišena muška sumornost: Mikelanđelov mislilac što zuri u vlastiti ponor, Betovenove s gorčinom uvučene usne, te tragične maske svetskog trpljenja diraju neuobličenu dušu snažnije nego Mocartova srebrna melodija i zvonka svetlost oko Leonardovih likova. Pošto je sama lepa, mladosti nije potrebno blaženstvo: obdarena izobiljem životnih snaga, ona hrli ka tragičnom i rado pušta setu da se slatko napaja njenom još neiskusnom krvlju: zato je svaka mladost tako spremna na opasnost, i bratski pruža ruku svakoj patnji duha.

Zbilja, neizrecivo je lako obmanuti decu, ta bezazlena bića za čiju se ljubav čovek tako retko bori.

Nije više razumeo život otkako je video da su reči, iza kojih je verovao da stoji stvarnost, samo šareni baloni koji se naduvavaju i rasprskavaju ni u šta.

Jer, nema filološkog razumevanja bez doživljavanja, gola gramatička reč ništavna je bez saznanja vrednosti i potrebno je da vi mladi ljudi zemlju i jezik koji želite da osvojite vidite najpre u njihovom najvišem i najlepšem obliku, u snazi njihove mladosti, njihove krajnje strasti.