Svetislav Basara

Kao što vidiš, stadijum otupelosti je toliko poodmakao da je sve ukazivalo da ću jednog dana stupiti u redove svetine i svečano izgovoriti zakletvu na vernost svakodnevici, što je gora smrt od samoubistva…

Ali svet je takav: posrano mesto do posranog mesta; tako je možda i bolje, jer, veli Luter, „tamo gde je bolje – tamo je dvaput gore“.

ta koja prednjači u strogosti. U Burkini Faso, na primer, možeš završiti na vešalima ako napraviš pravopisnu grešku.

.

„Samo alkohol“, rekao mi je, „kao odlično dezinfekciono sredstvo – u stanju je da spere gluposti nataložene u mozgu.

I znaj, ako vidiš čoveka da ne pije, beži od njega na 100 milja. Tip koji svu bedu sveta može da podnese bez droge ili alkohola sasvim sigurno nema dušu.“

Moja životna priča je iz osnova drugačija. Čisto sranje. Nemam ni majku ni oca. Nemam nikoga. Bog me je stvorio iz ničega (kao i sve druge) da bih posvršavao neke beznačajne poslove u vezi sa Proviđenjem.

Sloboda ljudske individualnosti svodi se na izbor: pušiti – ne pušiti; piti ili ne piti.

Prećutao sam nekoliko zlatnih čestica pronađenih u debelim naslagama mulja.

A da ne bude zabune, evo zašto sam u osnovi pas: lutam bez cilja, pun sam buva iznutra, ali sam ipak veran. Veran! Preterivanje.

svet i jeste užasan upravo zbog toga što niko nikoga ne ostavlja na miru, što smo svi mi u dubinama duša tirani i reformatori, prosto rečeno: što svako od nas ima suludu ideju da čitav univerzum – ni manje ni više – preuredi tako da bude u skladu sa njegovim uverenjima i potrebama. Samo je stvar sposobnosti i prsta sudbine koliku će količinu zla okolini naneti ova ili ona osoba. Zbog toga nikada nisam osećao nikakvu mržnju, prezir, gađenje prema velikim negativcima istorije. Neron, Kaligula, Hitler, Staljin – svi su oni samo ti ili ja stavljeni pod mikroskop, uveličani nekoliko hiljada puta