Siniša Ubović

važno je samo da je moj život postao za mene jedna čudesna igra stvaranja, u kojoj sam pozvan da u svakom trenutku pravim izbor i da donosim odluke jedino i isključivo na osnovu onoga što želim da vidim u svom životu.

Sve je to samo misao, a ništa nije toliko podložno promeni kao misao. Nije naše da doživotno istražujemo ko nas je i zbog čega povredio ili ko nam je i zbog čega preneo svoja uverenja o životu i ljubavi. Naše je samo da donesemo odluku da sve ono što nas je do sada vodilo u neželjenom pravcu jednostavno promenimo tako što ćemo svoju pažnju usmeriti na suprotnu stranu od problema – zagledaćemo se u rešenje.

Kad promenimo misli, promenićemo i život! I to je tako.

Prava ljubav oslobođena je svakog straha i svakog uslovljavanja. Ona ne očekuje ništa i ne traži ništa zauzvrat.

Zašto da i svojoj i tuđoj podsvesti sugerišemo nešto što ne želimo kad je mnogo delotvornije i pozitivnije uputiti afirmativnu rečenicu koja stvara jasniju sliku ishoda koji priželjkujemo.

Rešenje za sve u životu jeste u ljubavi prema sebi.

Veoma je teško primećivati uspehe, radosti i lepotu kad idemo protiv sebe i kad radimo nešto zbog čega se loše osećamo, nešto što ne želimo a čemu ne umemo da se odupremo. Rešenje za sve u životu jeste u ljubavi prema sebi. Kad istinski zavolimo i prihvatimo sebe baš takve kakvi smo, kad počnemo da se oslobađamo potrebe da budemo nešto što neko drugi od nas očekuje, kad počnemo da malo više ugađamo sebi i da s vremena na vreme zastanemo i čestitamo sami sebi na svemu što smo do tog trenutka postigli, u nama će početi da se otvara neiscrpno polje mogućnosti i bićemo otvoreni za prosperitet svake vrste.

Širim ruke ka izobilju svake vrste. Otvoren/a sam za svako dobro koje mi život šalje.

Od nas se očekuje samo da budemo mirni, da se prepustimo i da dozvolimo da nam se stvari dese. A život, univerzum, bog, beskrajna inteligencija, izvor, ili kako god da zovemo onu silu u koju verujemo, pronaći će najsavršeniji način i baš onaj najpovoljniji trenutak u kom smo spremni da primimo ono što nam po zakonu srca pripada i da tako opremljeni novim spoznajama i novim iskustvima krenemo u savladavanje svoje naredne lekcije.

Oprostiti
ne znači opravdati nečije grozno ponašanje, to samo znači osloboditi sebe tereta prošlosti.

Nema pogrešnih odluka i pogrešnih izbora, postoje samo stepenice koje je potrebno preći da bismo se vinuli do neslućenih visina naše duše.

Kada promenimo način gledanja na stvari,
stvari koje gledamo se menjaju.

Dr Vejn Dajer