Endi Vir

Oldrin je sušta suprotnost Konradu. Konrad je pun automatskih perionica, duvača stakla, metalskih radnika, zavarivačkih radionica, servisa... spisak je poduži. Ali Oldrin je pravo odmaralište. Ima hotele, kazina, kupleraje, pozorišta pa čak i pravi-pravcati park s pravom travom. Imućni turisti iz svih krajeva Zemlje dolaze ovamo na dvonedeljni odmor.

Prošla sam kroz Arkadu. To nije bio najbrži put do mog odredišta, ali mi se sviđao pogled koji pruža.

Njujork ima Petu aveniju, London Bond strit, a Artemida ima Arkadu. U ovdašnjim buticima čak i ne stavljaju cene. Ako morate da pitate za cenu, to znači da nemate dovoljno para. Hotel Ric-Karlton Artemida zauzima čitav blok, ima pet spratova ispod tla i pet iznad. Noćenje tamo košta dvanaest hiljada mapaga – više nego što zaradim za mesec dana kao porter (mada imam i druge izvore prihoda).

Iako je odmor na Mesecu papreno skup, potražnja redovno nadmašuje ponudu. Zemljani srednje klase mogu to da priušte sebi jednom u životu, što se vidi i po njihovim izborima. Odsedaju u lošijim hotelima u lošijim balonima kao što je Konrad. Ali imućni ljudi dolaze jednom godišnje i odsedaju u lepim hotelima. A koliko tek para daju na šoping!

Oldrin je mesto gde se sliva novac u Artemidu, više nego bilo gde drugde.

Naravno da mi za snalaženje u Artemidi nije bila potrebna mapa, ali to je deo mog novog identiteta arapske turistkinje. Lutala sam zaobilaznom putanjom kroz grad dok nisam stigla do pristaništa.

Ovako kako sad stoje stvari, s mojom porterskom platom i dodatnom zaradom od švercovanja, trebalo bi mi otprilike zauvek.

Oprostila sam ti samo zato što sam mislila da ću umreti –