Dipak Čopra

Mi živimo na sceni i naša tela su deo te scenske interpretacije. Promenite interpretaciju i doživećete svoje telo na novi, drugačiji način.

Reke moći teku svuda.

Magnetna polja povezuju sve.

To je tvoje poreklo. To je tvoja loza.

Struja koja stvara prolazi ovde,

Ispunjava svaki i najfiniji kanal,

I daje život svakoj formi.

Sledi taj nežni dodir života,

Blag kao otisak mravljeg stopala,

Kao majušni, jedva primetni osećaj ogromnosti.

Sila peva kad protiče,

kad svojom električnom moći budi čula,

kad postaje tečna svetlost,

i hrani čitavo tvoje biće.

Raduj se granici gde struje susreću more,

Gde telo postaje beskonačnost.

Običan svet nas zavarava, i ta prevara ide tako daleko da mi sebe stavljamo u razne kalupe ne bismo li se sa njim uskladili.

Zadovoljiti se boljim snom nije dovoljno dobro – poboljšana iluzija je i dalje iluzija.

Sve dok je materijalizam jedino i opšte iskustvo, ljudsko biće ne može da dostigne sve svoje kreativne sposobnosti.

Ako na primer fizičko vežbanje umesto kao neki mučni zadatak počnete da posmatrate kao način poboljšanja svog fokusa i energije, vi kreirate novu interpretaciju.

iskustva nisu identična zato što svako od njih biva tumačeno na lični način osobe koja ga doživljava. Ni mozak, ni naših pet čula ne doživljavaju iskustva; iskustva doživljava naše „ja“. Zato je svođenje iskustava na osnovne, sirove podatke potpuna zabluda, kao kad biste tvrdili da vaša bubna opna odlučuje koju muziku volite. Pošto sve te odluke donosi vaše „ja“, svako iskustvo ga čini sve jačim.

Možete da prihvatite da je svako iskustvo prolazno, ili da nastavite da ga se držite. Ako prihvatite prvu opciju, život postane protok novih iskustava, kao struja koja se neprekidno obnavlja na svom izvoru. Loša sećanja vas više ne proganjaju, niti se opterećujete time šta bi moglo da vam se desi. Ako se odlučite za drugu opciju, vi nagomilavate navike, uslovljavanja, stvari koje volite ili ne volite, ili stvari koje ne želite da ponovite. Druga opcija je temelj ega koji čvrsto drži do toga da ojača „ja“ i njegov osećaj sigurnosti. Međutim, vi gubite mnogo jer iskustva neće prestati da nailaze samo zato što ih vi ne želite. Držeći se druge opcije, vi prekidate protok života.

potreba za više postoji u svakom od nas, zato što svako ima želje koje bi voleo da budu ispunjene. Svima nam je potrebna sigurnost i osećaj bezbednosti. Želeti ljubav nas čini ljudima. Želja za otkrivanjem sveta je potreba bebe koja neustrašivo baulja po kući na sve strane.
Ali, ako pogledamo malo dublje, postaje jasno da je „ja“ zasnovano na potrebi. Ono nas vezuje za program konstantne potrage za novim potrebama, koje opet rađaju nove potrebe, čemu nema kraja i što je suprotno ispunjenju. Ispunjenje je stanje kad nam ništa ne treba zato što imamo dovoljno u sebi.