Silvija Dej

Ali ispod ljutnje bolelo me je razočaranje. Užasno je kad se nadaš da je nešto – ili neko – bolje nego što jeste. Okrutno i delotvorno mučenje: neko vas izvuče iz usamljeničkog kaveza, a onda ponovo zalupi vrata.

Namerna nepristojnost ili samo bezobzirnost, svejedno je okrutno.

„Ne shvataš me ozbiljno.”

„Gledaš na to na pogrešan način.” Stisak mu se pojačao. „Ti si slomljena. Ja sam slomljen. Ne odbacujmo parčiće. Sklapajmo ih zajedno dok ne stvore nešto novo.”

Tuga je nešto što normalni ljudi proživljavaju kroz spektar emocija.

Tuga je nešto što normalni ljudi proživljavaju kroz spektar emocija. Za mene, to je pukotina koja se širi u provaliju koja me proguta celu i iz koje danima ne mogu da se iščupam.

talo iza mene. Tuga je nešto što normalni ljudi proživljavaju kroz spektar emocija.

Za mene, to je pukotina koja se širi u provaliju koja me proguta celu i iz koje danima ne mogu da se iščupam.

„Život je za mene uglavnom disanje pod vodom.

Kad dodam još i suze, čini mi se da se davim.”

kad se otvori neka pukotina i sve se izlije, ne ostane ništa osim ljušture

„Ako ti motor upali, provozaj ga.”