Daniel Defoe

Istina je da su čuvari bili na dužnosti na koju ih je postavila zakonita vlast; a ubijanje svakog zvaničnog službenika u času kada vrši svoju dužnost zove se, jezikom zakona, zločinom. Ali magistrati ili ona vlast koja ih je postavljala, nije ih ovlastila da budu nepravedni niti da zloupotrebljavaju svoju dužnost prema ljudima na koje je trebalo da paze, ili prema ma kome sa kime su dolazili u dodir; pa kada bi slično činili, moglo bi se reći da su to činili samovoljno, a ne po dužnosti; da postupaju kao privatne osobe, a ne kao zvanična lica; i sledstveno, ako bi im takvo ponašanje navuklo kakvu nevolju, toj nevolji su sami bili uzrok; i uistinu su bili predmet tolikih vatrenih proklinjanja, bez obzira na to da li su to zaslužili ili ne, da ih niko nije sažaljevao ma šta im se dogodilo, i svako je bio spreman da kaže da su to i zaslužili, ma šta se desilo.

Ali to je odobrio zakon imajući u vidu, kao glavni cilj, opšte dobro, i sve pojedinačne nepravde koje su bile počinjene moraju se staviti na račun opšte koristi.

nesumnjivo, oni koji daju siromašnima posuđuju Gospodu i On će im to vratiti, oni koji dovode u opasnost sopstvene živote da bi dali sirotinji i da bi sirotinji olakšali i pomogli u bedi kakva je ova, mogu se nadati da u svom delu budu zaštićeni.