Lav Tolstoj

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

„Nikada, nikada se, brate, nemoj ženiti! Evo ti moj savet: ne ženi se sve donde dok ne mogneš reći sam sebi da si stvorio sve što si mogao, i donde dok ne prestaneš voleti onu ženu koju si izabrao, te dok je jasno ne razgledaš, jer ćeš se, brajko, žestoko i nepopravljivo prevariti… Ženi se kao starac koji nije ni za šta… Inače će da propadne sve ono što je u tebi dobro i visoko. Sve će da ti propadne parče po parče. Da, da, da! Ne gledaj me s takvim čuđenjem. Ako uopšte očekuješ od sebe nešto u budućnosti, ti ćeš posle na svakom koraku osećati da je za tebe sve svršeno, sve zatvoreno osim domaćeg salona. gde ćeš da se izjednačiš sa dvorskim lakejem i idiotom… Ali… ne vredi…“

Naš red podražava starodrevnim društvima koja su otkrivala svoja učenja hijeroglifima. A hijeroglif“, govoraše dalje ritor, „jeste imenovanje kakve bilo čulima nepristupne stvari koja sadrži u sebi osobine slične onom što se slikom prikazuje.“

Pjer je vrlo dobro znao šta je hijeroglif,

Nikolaj Rostov svojim prijateljima iz detinjstva „ispriča svoju Šengrabensku bitku [u kojoj je bio ranjen] sasvim onako kao što obično pričaju o bitkama oni što su u njima učestvovali, to jest, tako kako bi oni želeli da je bilo, onako kako su slušali od drugih pripovedača: kako je bilo lepše da se priča, ali ni izdaleka ne onako kako je stvarno bilo

Reklo bi se da je igra zavođenja za žene isto što i bitka za muškarce, odnosno za konje utrenirane za rat.

Ako je mirnodopsko zavođenje toliko besmisleno, da li to isto važi i za rat?

Mlada kneginja Bolkonska dođe s radom u zlatom izvezenoj kadifenoj torbici. Njena lepa gornja usnica, sa jedva primetnim garavim maljama,

Za Pjera, obrazovanog u inostranstvu, to veče kod Ane Pavlovne beše prvo što ga je video u Rusiji.

strašno mrzim sve te pripovetke o vampirima“, reče knez Ipolit

pantalonama boje kukova uplašene nimfe