Haled Hoseini

Dugo sam poživeo, gospodine Markose, i uvideo sam da čoveku dobro dođe mera poniznosti i razumevanja kada sudi o onome što upravlja srcima drugih.

Pu­stinj­ski ko­rov ži­vi da­lje, ali pro­leć­ni cvet cve­ta pa ve­ne

Na ovom sve­tu ima lo­ših lju­di, i po­ne­kad lo­ši lju­di osta­ju lo­ši. Po­ne­kad mo­raš da im se su­prot­sta­viš.

– uvek mno­go vi­še bo­li ima­ti pa iz­gu­bi­ti, ne­go uop­šte ne­ma­ti

Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot“, re­kao je Ba­ba. „Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du. Shva­taš?

Kao što igla kom­pa­sa po­ka­zu­je na se­ver, mu­škar­čev prst, kad op­tu­žu­je, uvek na­đe ne­ku že­nu. Uvek. Do­bro to upam­ti, Ma­ri­jam.“

Na­na je re­kla: „Upam­ti to sa­da, i upam­ti do­bro. Kao što igla kom­pa­sa po­ka­zu­je na se­ver, mu­škar­čev prst, kad op­tu­žu­je, uvek na­đe ne­ku že­nu. Uvek. Do­bro to upam­ti, Ma­ri­jam.“

Tu budućnost nije bila bitna. A prošlost je sadržala samo ovu mudrost: ljubav je opasna greška, a njen saučesnik nada varljiva je iluzija.

Slomljenog srca, uzeo je u naručje najmlađeg sina, a Kais, koji je imao slepo poverenje u oca, radosno ga je zagrlio.

„Da bi postojala hrabrost, mora postojati nešto što se može izgubiti. Ja sam ovamo došao jer nemam više ništa da izgubim.“