Чарлс Буковски

Slusanje knjige uz lenje letnje popodne u zamracenoj sobi i ovo je neki Bukovski koji je smoren pred kraj zivota, ne onako lud kao pre, a opet dobar. Poput ravnog hotizonta. Vredi poslusati.

Interesantan pristup pisca koji kao da je želeo da odraste, a ujedno i nije. Njegovo razmišljanje o moralnim pitanjima izmedju slobode i odgovornosti, kao i o pitanju smisla postojanja nije klasično filozofsko, kao kod egzistencijalnih filozofa, jer on ne daje odgovor, iako na momente pokušava. Pisac na momente tretira sopstvene misli kao aktivan proces koji se kod njega dešava, a na momente poput putopisca samo opisuje njihovo postojanje koje kao da i nije deo njega i koje samo neposredno komentariše.