Вук Стефановић Караџић

у Европи има народа, у којима нема човека

Какав би јадан и жалостан род љуцки и овај свијет био, да су сви људи остајали онаки, као што су и њиови стари били! Бог је само безумним животињама усудио, да остају до вијека, као што су им и стари били

Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара!

Па се онда упути к Соломону; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита, шта ће, а човек му каже све редом шта је и како је. Онда му премудри одговори: “Ако узмеш ђевојку, ти знаш, ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!”

Ја сам јарац живодерац, жив клан не доклан, жив сољен не досољен, жив печен не допечен! зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.”

“Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г….

“Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.“

одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: “Устајте, браћо! свануло се” а они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су н

„Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака.“

Вук запажа да су читлук-спахије „у Србији народу били гори и тежи не само од спахија него и од свију осталијех Турака, али су опет они према босанскијем читлук-сахибијама били смиље и босиље“. Кад је реч о порезима, пажњу по апсурдности привлачи и опис данка под називом жвакалица, када су „некаки Турци зликовци пошто их људи почасте искали још и да им плате што су се трудили и жватали“.